"Стеване мој, мајкина узданицо". У првој реченици текста који прати слику на којој је осликан 21. годишњи Стеван Вечерина, преточен је сав бол мајке за изгубљеним сином
"Остао си на вратима наше куће...Ех, да ми је сада видети те и утопити се у мору наше несебичне љубави"- речи су које је Комазец Илија посветио свом оцу Петру
"Било би ми лакше када бих знао истину о твоме нестанку...Не могу да замислим да је неко могао да ти науди, не само што си моја мајка, крхке грађе и блаженог лика, већ уопште да науди жени која је остала сама код куће"- прате слику коју је Владимир Ђукић посветио мајци Дари
"Иако сам имала само 7. година када се наша животна бајка распршила, памтим све дивне породичне тренутке о којима неуморно говорим свом сину", речи су Стојанке Владић Игњатовић које је посветила свом оцу Стојану
"Тата, некад смо могли све". Још једно од изложених дела којим је осликан бол ћерке за оцем Бранком, несталим пре 30 година
У ратном вихору, нестали су, не само нечија деца и родитељи, већ и супружници. Сећање на заједничке тренутке среће је многима једино што је остало
Живот без истине о судбини вољених синова, браће, родитеља, супружника, болан је
Изложбу “Сећања у слици” реализовало је Удружење породица несталих и погинулих лица ,,Суза“
Људи осликани на радовима изложеним у Конаку књегиње Љубице, посетиоцу, али и читавом свету поручују да нестали нису само број, већ нечији најмилији који заслужују спокој и достојанство