Најпре, када је лидерски посао у питању, капитенску траку ће од Богдана преузети најстарији члан тима, плејмејкер Стефан Јовић, годинама уназад фактор стабилности и момак на чију смиреност треба рачунати у сваком моменту.
Апсолутни играчки и људски лидер је и Никола Јокић. Ако то може да буде на НБА нивоу већ годинама уназад, не постоји разлог да тако не буде у тиму Србије. Па и да узме тренерску таблу у руке и појасни саиграчима неке детаље.
Када смо решили питање лидерске улоге, следи позициона дилема.
Богдан Богдановић је у тиму Србије играо на две позиције, на беку шутеру и ниском крилу, а није било страно ни да преузме плејмејкерску улогу, чиме је подсећао на дане из Партизана.
Одлуком селектора Светислава Пешића да Николу Јовића са позиције крилног центра спусти за једно место ниже, на "тројку", оставила му је шири избор на спољним позицијама јер су на унутрашњим остали Филип Петрушев као стартна четворка, Тристан Вукчевић као његова замена, односно Никола Јокић и Никола Милутинов на петици.
Таква рекомпозиција екипе је на клупу сместила Вању Маринковића и Огњена Добрића, момке који су у претходним акцијама играли на позицији тројке – управо је то "ћуп" у ком ће селектор Пешић тражити замену за Богдановића.
Ако је јасно да су на плејмејкерима сигурни Алекса Аврамовић и Стефан Јовић, за упражњено Богданово место конкуришу чак четворица играча Србије.
У првом реду то је Марко Гудурић који је и добио улогу стартног бека у дуелу са Летонијом, а уколико успе да пронађе стабилност и мирноћу, ту би могао да заигра и Василије Мицић, имајући у виду његове игре у Ефесу када се са Шејном Ларкином стално мењао на две спољне позиције.
Већ поменути Маринковић и Добрић чекају као запете пушке да ускоче на терен, капитен Партизана је имао променљив учинак на турниру док је играч Црвене звезде у дуелу са Летонијом уписао веома добре минуте и у одбрани и у нападу.
Дакле, Богдана нема, али срећом Србија има адуте да попуне његове патике – друга опција не постоји.