СРБИЈА

Велика б(р)ука због незнања: У Дечанима се слави Бог на свим језицима - и на албанском и јапанском

У манастиру Високи Дечани Бог се славио на разним језицима у последње три деценије. У светињи српског краља Стефана православнима из целог света по обичају се допушта да певају на својим језицима. То је израз универзалности наше вере. Тако је и са православним Албанцима. Када год су нам долазили, и пре и после рата, славили смо Бога заједно.
Sputnik
Ово за Спутњик каже архимандрит Сава Јањић, игуман Дечана, поводом повике која се на друштвеним мрежама дигла протеклог викенда, јер је у манастиру служено и на албанском језику.
„Тако је било када је игуман био садашњи високопреосвећени владика Теодосије. Тако је и данас. Песма каже: ”Све што дише нека хвали Господа”, радујемо се да се Бог слави на толико језика у православној цркви данас. Зато је обичај у свим православним црквама у свету да се на пасхално вечерње читају јеванђеља на страним језицима. Ми читамо на грчком, француском, албанском, немачком, италијанском... Тиме проживљавамо и чудесну тајну Педесетнице када су ученици Христови проговорили разним језицима“.
Јањић објашњава да су монаси и народ Косова и Метохије и гости празник Успења Пресвете Богородице прославили са појцима из Грчке, Албаније и нашим из Србије. Празнично бденије и литургија служени су на српском језику са свим читањима, а појци су одговарали и певали на грчком, албанском и црквенословенском.

У Дечанима се Бог слави и на јапанском

„Угостили смо Византијски хор ”Хорос ангеликос” из Ларисе и хор ”Св. Јована Кукузеља” из Тиране. Они окупљају врхунске појце, воде их професори Георгиос Карајанакис и Теодор Пеци. Српске појце је предводио Владимир Симић који редовно пева на црквеним свечаностима. Био је то заиста јединствен случај да су појци из три Православне помесне цркве заједно и усклађено славили Бога и Пресвету Богородицу“, каже игуман.
Он додаје да братија често има посете православних из иностранства и редовно им пружи могућност да певају на свом језику, а канонским свештеницима и да служе са њима. Певало се тако у Дечанима на много светских језика:
„А посебну радост су нам једном донеле и две православне Јапанке, старице које су православне од рођења и које су певале васкршњи тропар. Високи Дечани као древна лавра српске православне цркве наставља да сведочи православље уз све наше остале светиње на Косову и Метохији, на свим језицима и са свим људима добре воље, показујући да је Христос дошао да све народе приведе у познање истине“, истиче игуман Сава.

За све су криви новинари

Коментаришући хајку која се на друштвеним мрежама дигла против манастира, појање на албанском многи су видели као формализацију договора око Косова, продају јужне српске покрајине, свештеник Дарко Ђого, професор на Богословском факултету у Фочи, каже да су за све криви новинари.
„Они су помало сензационалистички пренели читаву ствар. Видео сам наслов, „По први пут у Дечанима, молитва на три језика“. Одмах сам знао да ће доћи до неспоразума. Посебно када сваки дан имамо извештаје о терору који приштинске власти проводе над нашим народом, посебно на северу Косова. Кад томе додамо велики публицитет који је дат неканонском авантуристи, Николи Џуфки, човеку без икаквог додира са канонском Албанском православном црквом, са било којом православном црквом у свету, албанском Мирашу, људи већ афективно утучени вестима о албанском тероризму одреагују лоше, инстинктивно“, каже Ђого.
Хор канонске Албанске православне цркве на Литургији у Високим Дечанима

Разумевање за незнање

Он додаје да у извесном смислу морамо да имамо и разумевање зашто су људи тако реаговали, већини уопште није познато да постоји канонска Албанска православна црква. Такође, није им познато ко је био доскорашњи, велики и огромно заслужни архиепископ те Албанске православне цркве.
„Да је то недавно упокојени архиепископ Анастасије Јанулатос, човек који је, када је дошло и до украјинске црквене кризе, и увек и у сваком погледу био на страни канона. Човек који је по сведoчанству митрополита Амфилохија, увек и одбацивао политичке сугестије и инсинуације да канонска Албанска православна црква интервенише и да се петља у јурисдикцију Српске православне црква на Косову и Метохији“.
Као трећи разлог забуне Ђого наводи просту чињеницу, већина Срба никада није била у Тирани, Елбасану, местима са важним православним светињама.

Братски однос са Албанском црквом

Наш саговорник каже да је и сам са својим студентима осетио радост појања у Дечанима, када је посетио манастир у Светлој седмици:
„Одмах су нам велики дечански појци, ради којих смо ми и дошли, да их чујемо, оца Јеремију и остале, уступили један део појања, да певају студенти. Дечани су такви, увек ће организовати појање, а то је помало и светогорска пракса. Ако је слава Хиландара и дође неко из грчких манастира, они преузимају једну певницу, а када Хиландарци крену у грчке или грузијске, било који други на славу, препусте нама да певамо на српском или црквенословенском“.
Ђого додаје да наша црква има читаву групацију парохија у западно - европској епархији, на Мајорци служе на каталонском и шпанском, с обзиром да су свештеници и верници Каталонци и Шпанци. Сви студенти који код нас дођу из Сирије певају на арапском, Бога називају Алахом.
„Лепи и братски односи са АПЦ су један из главних разлога зашто постоји политички притисак у Тирани и Приштини на канонску цркву да се понаша агресивније. Али она се до сада уопште није понашала ни на који начин непријатељски. То је Црква која се такође труди да са нама негује неке братске и коректне односе. Богу драгом хвала да у периоду када светски центри моћи раде на цепању светског православља имамо могућност да радимо на томе да се бар на овом нашем простору одржавају елементарне црквене везе, да не дозволимо тај коначни распад по плановима и границама које сигурно нису наше“, закључује Ђого.
Игуман Сава са професором Теодором Пецијем и албанским појцима
Погледајте и:
Коментар