Астероид Бену садржи прашину старију од самог Сунчевог система — и трагове међузвезданог простора

Захваљујући њему имамо увид у услове универзума пре него што је Сунчев систем настао пре 4.6 милијарди година.

Прва од три студије, објављена 22. августа у часопису Нејчр Астрономи, говори да се Бенуов предак распао у насилном судару. То старије тело садржало је материјале из више различитих окружења: близу Сунца, далеко од Сунца, али унутар Сунчевог система, као и из међузвезданог простора, ван нашег система.

Научници су те локације уочили проучавањем изотопа, односно различитих типова елемената, у узорку Бенуове прашине. Изотопи пореклом из Сунчевог система имали су другачији састав од оних из међузвездане звездане прашине.

Сви ови састојци транспортовани су на велике удаљености до региона у којем се формирао матични астероид Бенуа, рекла је Ех Нгујен, коауторка рада и планетарна научница у Насином свемирском центру „Џонсон“ у Хјустону.

Научници сматрају да се матични астероид формирао у спољашњем делу Сунчевог система, вероватно иза Јупитера и Сатурна. Али потом је уследио катаклизмични догађај:

Верујемо да је то матично тело ударило долазећи астероид и разбио га. Фрагменти су се поново спојили, и то се можда понављало више пута, рекла је коауторка Џесика Барнз, ванредна професорка у Лунарној и планетарној лабораторији Универзитета у Аризони.

На крају, део преживелог материјала спојио се у астероид Бену.

Бену и Рјугу

Друга студија, објављена 22. августа у часопису , Натуре Геосајенс упоредила је Бену са примитивним метеоритима, као и са астероидом Рјугу, са којег је јапанска мисија Хајабуса 2 прикупила узорке. Установили су су настали у сличном, удаљеном региону раног Сунчевог система, али Бену се у неким аспектима разликује од других тела са којих постоје узорци, што сугерише да се „тај регион временом мењао или се није мешао како су неки научници претпостављали.

Друга студија је показала да су се материјали Бенуовог матичног астероида драматично променили у додиру са водом.

Матични астероид Бенуа акумулирао је лед и прашину. На крају се тај лед отопио, а настала течност реаговала је са прашином и формирала оно што данас видимо – узорак који се састоји од 80 одсто минерала који садрже воду, рекао је Том Зега, коаутор друге студије и професор планетарних наука на Универзитету у Аризони.

Зета је додао да сматрају да је матични астероид сакупио много леда из спољашњег Сунчевог система, а онда је било довољно топлоте да се лед отопи и да течност реагује са чврстим материјалом.

Микрометеорити

Трећа студија, објављена такође у часопису Натуре Геосајенс, показала је обилне доказе удара микрометеорита у Бенуу. Ове сићушне стене оставиле су микроскопске кратере и „ударне отопине“ – делове стене који су некада били растопљени – на површини узорака. Истраживачи су такође пронашли трагове Сунчевог ветра, сталног тока честица које долазе са Сунца, преноси Лајв Сајенс.

Временско трошење Бенуа одвија се много брже него што се раније мислило, а механизам ударне отопине изгледа да доминира, супротно нашим првобитним претпоставкама, рекла је коауторка Линдзи Келер, научница у Насином свемирском центру „Џонсон“.

Осим тога, иако Бену сам по себи не поседује живот, студија би могла да помогне научницима да схвате како је живот настао на нашој планети, рекла је Мишел Томпсон, друга главна ауторка рада и ванредна професорка на Универзитету Перду.

Рекла је да су астероиди реликти раног Сунчевог система, попут временских капсула. Можемо их користити да истражимо порекло нашег Сунчевог система и да отворимо прозор у порекло живота на Земљи.