Остаци мрког медведа из римског амфитеатра у Виминацијуму пружају први физички доказ бруталне употребе дивљих животиња у античким аренама.
Вековима су хронике и извештаји о римској антици преносили живописне, а често и језиве, описе спектакла који су се одржавали у амфитеатрима широм царства, где су се, поред гладијатора и осуђеника, бориле, ловиле безбројне разноврсне дивље звери.
Међу њима, мрки медвед (Урсус арктос) заузимао је истакнуто место, често помињан у писаним изворима. Међутим, директни физички докази који потврђују хватање и специфичну употребу овог медведа у таквим догађајима нису пронађени у археолошким записима. Ова празнина сада је попуњена захваљујући пажљивом испитивању фрагментоване лобање мрког медведа пронађене у амфитеатру Виминацијума.
Научне методе откривају живот медведа
Скелетни остаци медведа пронађени су током археолошких ископавања у грађевини поред арене амфитеатра и подвргнути су исцрпним анализама, а резултати представљају први неоспорни остеолошки доказ о учешћу мрких медведа у римским спектаклима. Научници су комбиновали археозоолошку и микроскопску анализу, рендгенско снимање и секвенцирање древне ДНК како би реконструисали животну причу животиње и услове њеног заточеништва, нудећи изузетно детаљан увид у стварност ових звери намењених јавној забави.
Према налазима истраживања, анализирани остаци животиње показују да је то био мужјак мрког медведа стар око шест година. Поређење његовог генетског профила, добијеног из пронађеног коштаног материјала, са профилом модерних популација у региону показало је да је локалног порекла, пореклом са Балкана. Ово указује на круг хватања и снабдевања дивљих животиња који је функционисао у близини самог градског локалитета, чиме се избегавао сложен и скуп транспорт на велике удаљености потребан за снабдевање игара које су се одржавале у Виминацијуму, главном граду провинције Горња Мезија.
Повреде и трагови стреса на скелетним остацима медведа
Али управо повреде и патологије идентификоване на лобањи говоре о судбини ове животиње. Микроскопски и радиолошки преглед открио је трауматски ударац на фронталној кости, чија природа и локација су у складу са ударцем тупом силом из оружја, вероватно задатим од стране венатора, специјализоване врсте гладијатора-ловца који је ловио и убијао дивље звери као део спектакла.
Кључно је да анализа прелома открива почетни, али непотпун процес зарастања, који је био озбиљно компликован развојем секундарне инфекције која је на крају довела до смрти медведа. Ова чињеница је кључна, јер указује на то да је животиња преживела сусрет у арени где је примила ударац, да је уклоњена и држана у животу неко време након борбе. Овај утисак о продуженом заточеништву додатно је потврђен стањем његових зуба, пише Лајв сајенс.
Медвед учествовао у више спектакала
Очњаци медведа показују прекомерно и абнормално хабање, образац абразије који истраживачи убедљиво приписују сталном и интензивном трењу о решетке металног или дрвеног кавеза, стереотипном понашању које је резултат стреса и продуженог заточеништва. Штавише, идентификовани су знаци пародонталне болести, још једног стања повезаног са заточеништвом и могуће измене његове природне исхране.
Будући да је прелом делимично зарастао и да је уочено екстремно хабање зуба, та слика показује да овај медвед није био повремени борац. Стање његових костију и зуба сугерише да је био затворен значајан временски период и да је током живота учествовао у више представа, постајући редовна атракција у амфитеатру Виминацијума.
Погледајте и: