Шта каже анализа?
Рендгенска анализа ових узорака, објављена још 2024. године, недавно је детаљније објашњена у саопштењу Националне лабораторије Брукхејвен при Министарству енергетике САД. Научници су користили напредне технике које им омогућавају да проучавају хемијски састав без оштећења драгоценог материјала.
„Лепота ових комбинованих техника је у томе што можемо да измеримо хемијски састав и спољашњости и унутрашњости узорка без његовог оштећења“, рекао је вођа пројекта Пол Нортрап, геонаучник са Универзитета Стони Брук.
„Ово је важно за очување тако ретких и јединствених узорака, посебно када се стотине истраживача такмиче за приступ тако малој количини материјала“, додао је он, пише Science Alert.
Нетакнути записи прошлости
Геохемијски запис раног Сунчевог система на Земљи је одавно избрисан геолошким процесима. Међутим, астероиди богати угљеником попут Рјугуа су избегли ове сурове планетарне услове, што значи да су њихови узорци релативно нетакнути и неконтаминирани.
Свако зрно које су научници сакупили је изузетно драгоцено. Укупно је доступно само 5,4 грама материјала, а тим који је предводио Нортруп успео је да анализира само 9,3 милиграма.
Минерал који не постоји на Земљи
Користећи две технике рендгенског снимања, истраживачи су открили разне минерале и једињења, укључујући селен, манган, гвожђе, сумпор, фосфор, силицијум и калцијум. Како се наводи, фосфор је пронађен у два облика: као минерал присутан у нашим костима и зубима и као ретки фосфидни минерал који не постоји на Земљи.
Иако рад Нортруповог тима није потврдио о ком се минералу ради, даља истраживања током 2024. године открила су хидратисани амонијум магнезијум фосфор (HAMP) - кристални минерал који се не налази на нашој планети и најсличнији је земаљском струвиту, који је уско повезан са биолошким процесима и чини главни део неких бубрежних каменаца.
„Откриће HAMP зрна у узорцима са Рјугуа наставља да истиче потенцијалну улогу ванземаљске материје у настанку живота на Земљи“, написао је астробиолог Метју Пасек у часопису Nature Astronomy 2024. године.
Сваки нови део информације извучен из узорака са Рјугуа доводи нас корак ближе разумевању самих почетака нашег Сунчевог система. Студија је објављена у часопису Geosciences.
Погледајте и: