Анализе ДНК показале су да су овце припитомљене пре више од 11.000 година у западном делу северног Плодног полумесеца, данашњој Турској.
Генетски узорци из централне Турске показали су да су ове прве домаће овце преци каснијих популација у широј регији.
Ово откриће потврђује да су људи тада ловили и постепено припитомљавали дивље муфлоне, стварајући прве генерације домаћих оваца.
Генетичке анализе откриле су да су тадашњи фармери преферирали овце са специфичним генима за боју вуне, посебно онима повезаним са геном КИТ, који је одговоран за белу боју длаке код стоке.
Слични докази су пронађени и код коза, што показује да су рани сточари, попут данашњих фармера, ценили лепоту и необичност својих животиња.
До пре 8.000 година, геноми домаћих оваца у Европи почели су да се разликују од оних у Ирану и Централној Азији, међутим, људи су наставили да преносе овце са истока на запад, мешајући њихове генетске особине.
Прва велика генетска промена десила се пре око 7.000 година, када су овце са Блиског истока почеле да се шире ка западу, пратећи људске миграције и културне утицаје из Месопотамије, друга значајна промена догодила се пре око 5.000 година, када су номадски пастири са евроазијских степа започели своје масовне миграције ка западу.
Ови пастири нису само променили људску генетику Европе, већ и генетику домаћих животиња мешајући их са новим варијететима.
Занимљиво је да су трагови гена повезаних са обрадом млека пронађени управо у овом периоду, што сугерише да су људи тада почели у већој мери да конзумирају млечне производе.
Једно од наших најзанимљивијих открића била је велика праисторијска миграција оваца из евроазијских степа у Европу током бронзаног доба. Ово се поклапа с познатим људским миграцијама из тог периода, што сугерише да су људи са собом доносили и своја стада, наглашава др Кевин Дејли са Универзитета у Даблину.
У овом периоду појавиле и прве специјализоване расе оваца, прилагођене различитим климатским условима.
На пример, док су овце у централној Азији биле отпорније на сурове зиме, оне у Медитерану су имале мекшу вуну прилагођену топлијој клими.
Ова разноликост је директно обликовала развој различитих економских система, док су нека друштва развила јаке трговачке мреже базиране на вуни, друга су се специјализовала за производњу млека и меса.
Ова студија не само да потврђује дуготрајну и сложену везу између људи и оваца, већ показује и како су ове животиње обликовале људску цивилизацију кроз историју.
Од раних дана доместикације до масовних миграција у бронзаном добу, овце су биле много више од обичних животиња, оне су биле кључни покретач економских и културних промена које су обликовале свет какав данас познајемо.
Погледајте и: