Станица „Кримска“ осмишљена је са архитектонским решењем заснованим на морској теми: платформа има спуштене плафоне у облику једара, а стубови и греде подсећају на крила птица у лету.
Лампе на зидовима колосека су направљене у облику бродских прозора, а између њих су постављене уметничке композиције техником штампе на стаклу.
Интересантно је осмишљена и станица „Академска“.
Као уметничка декорација на зидовима су постављене слике зграде Академије наука и портрети истакнутих научника из различитих епоха, рађене техником која комбинује елементе класичног сликарства и модерне уметности.
Међу портретима који красе зидове станице "Академска" су и портрет лекара Петра Великог и првог председника Санктпетербуршке академије наука Лаврентија Блументроста, затим директора Санктпетербуршке библиотеке Академије наука Ивана Шумахера, као и једног од оснивача хемијске физике и добитника Нобелове награде Николаја Семјонова.
Овом линијом саобраћају искључиво руски возови „Москва-2024“ са побољшаном аеродинамиком, модерним ентеријером, ширим вратима, седиштима и пролазима између њих.
Архитектонско решење станице „ЗИЛ“ посвећено је историји фабрике "Лихачов", на чијој се територији данас формира стамбени и јавни простор.
У совјетско доба је фабрика „Лихачов“ или скраћено ЗИЛ (рус. „Завод имени Лихачёва“) правила легендарне камионе, али и лимузине за совјетске државнике, војна теренска возила, па чак и бицикле и фрижидере.
Током своје дуге историје ЗИЛ је помагао и другим предузећима. Тако је ЗИЛ-170, произведен крајем 1960-их, послужио као основа за прва возила фабрике „Камаз“.
На станици „Вавиловска“ је уметање челичних елемената са површином огледала на црном зиду дизајнирано тако да не заслепљује возача. Трепереће светло виде само путници који чекају долазак воза, а перонска светла пречника од 10 до 30 центиметара стварају ефекат покретних светлосних честица.