Инсекти, комарци и паукове мреже сачувани у ћилибару откривају какав је био живот поред диносауруса у амазонској прашуми.
Године 2022, Ксавије Делклос са Универзитета у Барселони у Шпанији и његове колеге отпутовали су у каменолом Ђеновева у басену Оријенте у источном Еквадору након што су чули извештаје да је тамо пронађен ћилибар.
Тим је потврдио његово постојање и започео детаљна ископавања.
Научници су утврдили да ћилибар потиче од четинара из породице араукарија, који су некада били широко распрострањени када је Еквадор био део суперконтинента Гондвана.
Своје налазе објавили су у часопису „Communications Earth & Environment“.
Ћилибар се може формирати и од смоле надземних делова дрвета и од подземних корена.
Само ћилибар изнад земље чува организме, познате као биоинклузије.
Већина ћилибара у каменолому потиче од корена, али 60 обећавајућих узорака са површине донето је у Барселону.
Више од трећине садржало је инсекте, делове биљака, па чак и паукову мрежу из праисторијског периода креде.
Ово је први пут да је мезозојски ћилибар са биоинклузијама инсеката и паука пронађен у целој Јужној Америци, и то су свакако нове врсте, рекао је Делклос за часопис „Њу сајантист“.
Узорци су садржали муве, осе, мушице, бубу и комарце.
Делклос је додао да постоји неколико комараца који би се хранили крвљу, што би указивало да би им у неком тренутку животног циклуса била потребна крв кичмењака, вероватно птице или диносауруса.
Нагласио је да ови узорци ћилибара нису сценарио за научнофантастични филм.
Не можемо добити „Парк из доба јуре“ од кредног ћилибара, барем не са данашњим техникама, закључио је Деклос.
Погледајте и: