Да бисте разумели прошлост морате да дођете на лице места да видите сопственим очима. Ми се и даље налазимо пред великим задатком тумачења, разумевања геноцида који је на тим територијама погодио српски народ од 1941. до 1945. године, објаснио је Ковић.
налазе не само пред српском историографијом, већ и пред српском културом.
Она би била најважнија директним контактом и личним искуством које се стиче посетама светињама и стратиштима којих је препуна Хрватска, пре свега, посете Јасеновцу, Јадовну, али има још много стратишта и јама. Срби су још тамо са својим свакодневним бригама и решени да остану и истрају у томе што јесу, рекао је он.
И Бањалука и Крајина по природи ствари боље познају Книн, Лику, Банију и Кордун него што то познаје Београд или Ваљево, рекао је Ковић.
Ми и данас у Далмацији имамо светиње из 14. века - Крупу, коју је градио краљ Милутин, Крку, коју је градила Јелена, сестра цара Душана. Ту је и манастир Драговић. Дакле, тамо имамо светиње, наше људе, а и наша црква је тамо. Увек имамо чему да се вратимо и о чему да учимо у нашим школама - навео је Ковић.