Амбасадор Кине у Београду Ли Минг се пре пројекције филма обратио публици и подсетио на борбу кинеског народа против окупатора своје земље током Другог светског рата, који је у Кини трајао више од 12 година.
Годишњица победе Кине у Другом светском рату обележена је у МТС дворани пројекцијом филма “Непобитни докази” (Деад то RIghts) и комеморативном изложбом фотографија посвећеној борби кинеског народа против Јапана.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
“Историја никада неће заборавити да се пре 80 година кинески народ удружио са праведним снагама светског антифашистичког савеза, укључујући и српски народ, подносећи огромне националне жртве како би дао значајан допринос спасавању људске цивилизације, очувању светског мира и поштовању правичности и правде”, рекао је он.
Годишњица победе Кине у Другом светском рату обележена је у МТС дворани пројекцијом филма “Непобитни докази” (Деад то RIghts) и комеморативном изложбом фотографија посвећеној борби кинеског народа против Јапана.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Амбасадор се осврнуо и на велике жртве које је кинески народ дао за своју слободу, посебно се оврнувши на страховит масакар у Нанђингу, који по његовим речима представља “огромну трауму за кинески народ”.
Годишњица победе Кине у Другом светском рату обележена је у МТС дворани пројекцијом филма “Непобитни докази” (Деад то RIghts) и комеморативном изложбом фотографија посвећеној борби кинеског народа против Јапана.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Филм "Непобитни докази" инспирисан истинитим догађајима, обрађује масакр у Нанђингу, када су од средине децембра 1937. до средине јануара 1938. године јапанске окупационе трупе на најсвирепије могуће начине, употребом мачева, ножева и пушака, убиле око 300.000 цивила и ратних заробљеника.
Годишњица победе Кине у Другом светском рату обележена је у МТС дворани пројекцијом филма “Непобитни докази” (Деад то RIghts) и комеморативном изложбом фотографија посвећеној борби кинеског народа против Јапана.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Слично као у концентрационом логору Јасеновац, Јапанци су организовали такмичења у убијању људи хладним оружјем, у њиховом случају мачем, па тако јапански лист "Токио ничи ничи шимбун" од 13. децембра 1937. године преноси сведочење о "такмичењу у убијању сто људи уз коришћење мача". Наслов је: "Невероватан рекорд", а текст описује "подвиг" поручника Мукаија, победника, и његовог колеге Ноде. Насловна страна листа, са фотографијама двојице поручника, једна је од изложених на изложби у холу МТС дворани.
Годишњица победе Кине у Другом светском рату обележена је у МТС дворани пројекцијом филма “Непобитни докази” (Деад то RIghts) и комеморативном изложбом фотографија посвећеној борби кинеског народа против Јапана.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
У историографији, монструозни злочин у Нанкингу познат је и као "силовање Нанкинга" или "злочин у Нанкингу", док јапанска историографија, која је претежно ревизионистичка, масакр у Нанкингу насловљава у најбољем случају "инцидентом".
Годишњица победе Кине у Другом светском рату обележена је у МТС дворани пројекцијом филма “Непобитни докази” (Деад то RIghts) и комеморативном изложбом фотографија посвећеној борби кинеског народа против Јапана.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Некима од кључних извршилаца ових дела, и тада сматраних ратним злочинима, суђено је и проглашени су кривим на Трибуналу за ратне злочине у Нанкингу и они су погубљени. Други кључни извршилац, принц Јасухико Асака, члан јапанске царске породице је избегао суђење добивши раније имунитет од савезника.
Годишњица победе Кине у Другом светском рату обележена је у МТС дворани пројекцијом филма “Непобитни докази” (Деад то RIghts) и комеморативном изложбом фотографија посвећеној борби кинеског народа против Јапана.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Отварању изложбе и пројекцији филма у организацији Амбасаде Народне Републике Кине у Републици Србији, Кинеске медијске групе (ЦМГ) и Кинеског културног центра у Београду, присуствовало је више од 200 званица, међу њима посланици Народне скупштине Републике Србије, представници руске и белоруске амбасаде, чланови академске заједнице, угледни новинари, представници Института „Појас и пут“, професори и студенти Конфучијевог института, али и бројни кинески држављани који живе у Србији.
Погледајте и: