Процес је повезан са кисеоником који долази из Земљине атмосфере, према истраживању које је водио Зилијанг Ђин са Универзитета за науку и технологију у Макау у Кини, а објављено је у часопису ,,Geophysical Research Letters'''.
Већину времена, оба небеска тела су изложена сталном бомбардовању наелектрисаним честицама са Сунца.
Међутим, Земља око пет дана сваког месеца блокира овај соларни ветар.
Током овог периода, Месец је обасут честицама познатим као „Земљин ветар“. То је ток атмосферских честица - водоника, кисеоника, азота - које излазе у свемир. Када се ови јони уклопе у лунарно тло, могу покренути хемијске реакције.
Године 2020, индијска мисија Чандрајан-1 идентификовала је наслаге хематита близу Месечевих полова.
Хематит, оксид гвожђа познат као рђа, обично захтева воду и кисеоник да би се формирао. Откриће је збунило научнике, јер ти услови не постоје на Месецу.
Истраживачки тим је сугерисао да кисеоник може потицати из Земљиног ветра.
Да би ово тестирали, Џин и његове колеге су рекреирали Земљине услове ветра у лабораторији убрзавајући јоне водоника и кисеоника у минерале богате гвожђем, попут оних који се налазе на Месецу.
Открили су да кисеоник трансформише кристале у хематит, док их водоник поново трансформише у гвожђе.
Резултати потврђују да кисеоник са Земље може формирати хематит на Месецу. То је одличан експеримент. То је веома паметан приступ, рекао је за ,,Nature'' Шуаи Ли са Универзитета Хаваји у Манои, који је водио откриће хематита на Месецу 2020. године.
Ли предлаже да будуће мисије донесу узорке хематита са Месеца како би потврдиле да кисеоник потиче из Земљиног ветра.
Погледајте и: