Откриће које пркоси гравитацији
Ово је неочекивано откриће јер су маса и гравитација Венере много сличнији маси и гравитацији Земље него Месеца. Научници су раније утврдили да су лавини тунели обично већи тамо где је гравитација слабија, јер су њихови зидови мање склони урушавању.
„Земљини тунели од лаве имају мањи волумен, Марсови нешто већи, а Месечеви још већи“, изјавила је истраживач са Универзитета у Падови, Барбара Де Тофоли, на научном конгресу Еуропланет. „А онда је ту Венера, која потпуно ремети тај тренд, показујући тунеле веома, веома великог волумена.“
„То већ само по себи говори да на Венери вероватно постоји још нешто што игра значајну улогу“, додала је.
Први уверљиви докази
Астрономи су годинама уочавали рупе и велике јаме на површини Венере, што је указивало на постојање тунела од лаве. Ипак, до сада нису могли да искључе друге геолошке процесе као могуће узроке. Сада су, како је детаљно описано у новом научном раду, Де Тофоли и њене колеге представили „први уверљив доказ постојања тунелаод лаве на Венери“.
Открили су да јаме нису само распоређене у близини великих вулкана, већ се „такође развијају у смеру који је у складу са нагибом терена на ком су посматране, што је у складу са хипотезом да су оне производ лаве која тече по нагнутој површини.“
Тим је моделирао ове шупљине и утврдио да се савршено подударају са процесом формирања који укључује очвршћавање „горњег слоја тока лаве док основна растопљена лава наставља да отиче, остављајући за собом шупљи канал.“
Највеће шупљине у Сунчевом систему?
Екстремно вруће окружење Венере с високим притиском могло би бити кључно за настанак ових тунела великих димензија, упркос јачим гравитационим силама него на Месецу. Могући волумени ових тунела изненадили су и саме истраживаче.
„Карактеристике посматраних Венериних тунела од лаве, посебно њихова величина, сугеришу да Венера можда крије неке од најопсежнијих подземних шупљина у Сунчевом систему“, написали су у свом раду.
Закључили су да би нам ова открића могла омогућити боље разумевање „термалне и тектонске еволуције Венере“ те нуде узбудљиве могућности за разумевање прошлости и садашњих услова на планети.
Тим сада позива на детаљније истраживање помоћу инструмента Subsurface Radar Sounder (SRS) у надолазећој мисији EnVision Европске свемирске агенције. Сонда би требало да буде лансирана према Венери крајем 2031. године, с циљем да се, према речима агенције, покуша разумети зашто је Земљин најближи сусед „толико другачији“, пише Futurism.
Погледајте и: