,,Вишапи'' или змајево камење су праисторијске стеле откривене високо у планинским областима данашње Јерменије и околних региона.
Прва статистичка анализа њихове дистрибуције и величине открила је да је њихова констукција била повезана са напорним радом.
Открића подржавају хипотезу да су вишапи били блиско повезани са древним култом воде, јер су доминантно постављани близу извора воде, укључујући и оне изворе на великим висинама и близу праисторијских иригационих система, навели су научници у студији.
Додали су да је студија, коју су водили Вахе Гурзадјан и Арсен Бобохјан са Јерменског државног универзитета и Института за археологију и етнографију, уз допринос колега са Слободног универзитета у Берлину, Универзитета Ца’ Фосцари у Венецији и Универзитета Корнел, анализирала је величину и надморску висину 115 познатих вишапа широм Јерменије и суседних региона.
Ово камење, исклесано од андезита или базалта, високо је од 1,1 до 5,5 метара и постоје три различита типа: писцис (у облику рибе), велус (стилозована кравља кожа) и хyбрида (мешавина ова два).
Вишапи у облику рибе посебно су концентрисани на највишим надморским висинама, симболично близу извора отопљеног снега који је одржавао пољопривреду у нижим пределима.
Датирање вишапа је дуго било тешко јер су често били постављени далеко од древних насеља.
Међутим, узорци на кључном налазишту Тиринкатар на планини Арагац, анализирани помоћу радиоактивног угљеника, пружају јасне доказе да су неки споменици подигнути већ између 4200. и 4000. године пре нове ере, током периода енеолита, који се назива и бакарно доба или халколит.
Иако се споменици обично називају змајевим камењем, њихове резбарије најчешће приказују рибе и друге животиње повезане са симболиком воде.
Ознака змај је каснија интерпретација док првобитно значење споменика остаје непознато.
Погледајте и: