Такви инциденти, уверен је историчар др Горан Милорадовић из Института за савремену историју, одговарају пре свега властима Украјине јер она никако не сме да дозволи да остане сама против Русије и мора да увуче, ако не читаву ЕУ и комплетан НАТО пакт, онда макар једну-две државе.
„Онда ће по систему спојених судова и остали бити укључени јер не могу ниједну чланицу да препусте судбини јер би у том случају уништили кохезију свог савеза. Отуд је сасвим очигледна рачуница зашто би Украјинцима то одговарало“, констатује историчар у емисији Свет са Спутњиком.
Операција под лажном заставом
Mедијска пажња која је посвећена том догађају потврђује да је у питању операција под лажном заставом јер, подсећа Милорадовић, у тим инцидентима нико није погинуо, ништа се страшно није десило, али огромни публицитет који су добили показује шта у ствари стоји иза тога.
„Стоји промена расположења јавности и покушај да се утиче на расположење политичара који доносе одлуке. И наравно да постоји и традиционална амбиција Пољака да буду империјална сила, као што су некада били у периоду од 15. до краја 18. века, неких 250 година у време Жечпосполите, односно заједничке државе Краљевине Пољске и Велике кнежевине Литваније, која је се пружала од Балтика па до Црног мора и имала амбиције да се шири даље на исток и да интегрише све словенске народе. Вашава је требало да буде средиште те огромне империје која би не само интегрисала све европске Словене, него која би у ствари омогућила Римокатоличкој цркви да своју религију рашири практично до Пацифика“, објашњава наш саговорник.
Логика говори, сагласан је и Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду, да је пад дронова у Пољској „лажна застава“ или несрећни случај, јер Русија нема разлога да се бави таквим методама.
„А у укупном билансу то не значи превише, зато што сукоб у Украјини иде одређеним током на који се не може превише утицати. Карте су углавном исцрпљене, види се да Русија добија тај сукоб, а да се САД неће битније умешати у то – Трамп је проценио да је најбоље да у оквиру укупне стратегије са Русијом нађе компромис који би уважио и минимум неких украјинских интереса, јер ни Америци није у интересу да Украјина буде потпуно поражена“, примећује политиколог.
Петровић сматра да су бесмислене и тврдње Естоније да су руски мигови повредили њен ваздушни простор над Балтиком, уз подсећање да је то земља са свега милион становника и величине око 40.000 квадратних километара, а оцењује да је реч о новим покушајима притисака на Русију који такође не могу утицати на исход украјинске кризе.
Спортским речником говорећи, ти притисци су, каже наш саговорник, као кад нека екипа у кошарци пар минута пред крај утакмице губи а онда иде на очајничке потезе, прави фаулове и покушава да из слободних бацања нешто преокрене али тиме најчешће само повећава разлику у резултату и ништа не уради.
Пољска нема габарит да се носи с Русијом
Милорадовић коментарише и ратоборне изјаве званичника Пољске, укључујући позиве да се на њеној територији размести нуклеарно оружје. Најблаже речено, каже он, није паметно да ни Пољска ни Европа размишљају о било каквом рату против Русије, док би размештањем нуклеарног оружја неке од западних нуклеарних сила Пољска би себи нацртала мету на челу јер су силоси са нуклеарним оружјем прве мете у евентуалном рату.
С друге стране, Русији се не жури за заврши рат јер види да он има врло лоше ефекте по Европу и по хомогенизацију НАТО пакта, констатује Милорадовић и додаје:
„Борбе на фронту које се одвијају спорим темпом у ствари имају одјека, шаљу неке таласе у дубину Запада који разлабављују односе Европске уније и Сједињених Држава, односе унутар НАТО пакта и међусобне односе унутар самих тих држава које се цепају и где се деле поново на левицу и десницу са потенцијалом да се ту сукоби претворе чак и у грађанске ратове. Те процесе у ствари Руси задржавају да не крену брже и јаче. Такође, видели су да санкције Русији заправо више шкоде Европи.“
Кад се све сагледа, закључак је Петровића, Пољска нема габарит да се носи с Русијом а кад јој шаље упозорења па и претње делује као неки Дон Кихот који не разуме довољно ситуацију.