Свемирски телескоп Џејмс Веб, први је открио мистериозне „мале црвене тачке“ 2022. године, а њихово постојање и даље изазива пажњу.
Почетна тумачења сугерисала су да су ови сићушни црвени објекти масивне галаксије из младог универзума.
Касније су неки научници сугерисали да би их могле напајати црне рупе у фази интензивног храњења.
Ниједно објашњење није у потпуности одговарало запажањима, а њихова права природа остаје непозната.
Због своје очигледне старости, ове тачке су такође добиле надимак „прекидачи простора“, јер су изгледале престаре да би постојале тако рано након Великог праска.
Фабио Пачучи, астрофизичар у Харвард и Смитсонијан центру за астрофизику, описао је два главна модела.
Једна могућност је да су ,,мале црвене тачке'' изузетно масивне и компактне галаксије са интензивним формирањем звезда, што доводи до веома високе густине звезда у њиховим језгрима, рекао је он.
Алтернативно објашњење је другачије.
Друга могућност је да имају масивне црне рупе у својим центрима, које често изгледају превелике у односу на звездану масу својих галаксија, рекао је Пачучи за Лајв Сајенс.
Недавна студија, објављена у часопису Астрономи и Астрофизикс од стране тима који је предводила Ана де Граф са Института Макс Планк за астрономију у Немачкој, фокусирала се на једну такву упечатљиву ,,малу црвену тачку''.
Објекат је постојао око 1,8 милијарди година након Великог праска, а његова светлост је путовала скоро 12 милијарди година пре него што је стигла до Земље.
Нова хипотеза, нова мистерија
Користећи податке из истраживања „Црвене непознанице: Светло инфрацрвено екстрагалактичко истраживање'' свемирским телескопом Џејмс Веб, научници су открили чудан скок сјаја назван Балмеров прелом.
Балмеров прелом је нагли пад сјаја спектра објекта који је резултат апсорпције светлости од стране атома водоника.
Иако се такве карактеристике могу јавити и код других космичких тела, стрмост скока је била неупоредива.
Аутори студије су назвали објекат „Литица“ због наглог повећања расподеле светлости по таласним дужинама.
Резултати студије указали су на веома енергичан извор. Густи водоник који је произвео Балмеров прелом, заједно са сјајем објекта, довео је до нове хипотезе о „црној рупи“.
Црне рупе су масивне црне рупе које су окружене густим гасом. Кључна разлика је, наравно, у томе што нормалне звезде покреће нуклеарна фузија, што овде није случај. Хипотеза о црној рупи је свакако интригантна. Овај рад је занимљив јер покушава да повеже необјашњиве карактеристике Малих црвених тачки са таквим теоријским идејама, рекао је Пачучи.
Додаје да би друге ,,мале црвене тачке'' могле имати сличне карактеристике као Литица, , али су вероватно избегле откривање због ограничења инструмената.
Следећи корак биће детаљно посматрање светлијих црвених тачака помоћу свемирског телескопа Џејмс Веб како би се утврдило да ли оне заиста представљају краткотрајну фазу у космичкој еволуцији.
Још увек не знамо са сигурношћу како су се развиле у популацију црних рупа које данас видимо, рекла је де Граф.
Ако звезде црних рупа постоје, оне би могле да открију како су се супермасивне црне рупе формирале тако рано у универзуму, решавајући једну од највећих мистерија астрономије.
Погледајте и: