Нова студија сугерише да су астероиди богати вредним сировинама већ „доставили“ свој терет на Месец, остављајући га расутог у хиљадама ударних кратера.
Процењује се да би чак 6.500 кратера могло да садржи метале платинасте групе, попут платине, паладијума и родијума, пише Science Alert.
Поред тога, истраживачи кажу да би око 3.400 кратера могло да садржи воду у облику хидратисаних минерала, кључни ресурс за будуће људске мисије и успостављање база на Месецу.
„Ове вредности су за један до два реда величине веће од броја астероида близу Земље који садрже руду, а који је проценио Елвис (2014)“, пише тим који предводи независни астроном Џајан Ченамангалам, „што имплицира да би могло бити повољније, а самим тим и профитабилније, рударити астероиде који су ударили у Месец него оне у орбити.“
Предности рударства у свемиру
Идеја рударства ван Земље нуди решења за неколико горућих проблема. Ресурси на нашој планети су ограничени, а традиционално рударство је често еколошки разарајуће, уништава станишта и изазива загађење.
С друге стране, рударство у свемиру могло би да подстакне даља истраживања свемира. На пример, приступ води на Месецу би значајно олакшао логистику мисије, смањујући потребу за транспортом воде са Земље.
Месец као практичнија мета
Иако се многи астероиди сматрају богатим изворима племенитих метала платинасте групе, који су високо цењени у индустрији и медицини, њихово рударење је пуно изазова.
Поред своје астрономске цене, астероиди близу Земље су ретки, тешко доступни, а њихово непредвидиво кретање отежава било какве операције. Месец је, насупрот томе, на предвидљивој удаљености, са познатом орбитом и увек нам је окренут истом страном. Иако рударење на Месецу није лако, то је много лакши подухват од „лова“ на астероиде.
Трагови астероида у кратерима
Истраживачи су се фокусирали на ударне кратере како би пронашли одговор. Полазна тачка је теорија да су метални астероиди донели метале платинске групе, док су карбонатни астероиди донели воду.
Иако удари астероида о површину Месеца узрокују испаравање дела материјала, недавни докази указују на то да значајан део може да преживи, посебно у великим, сложеним кратерима. У таквим кратерима, остаци астероида се често акумулирају у централном врху, стварајући концентроване наслаге.
Анализирајући број кратера, тим је дошао до импресивних бројева. Процењује се да би до 6.500 кратера већих од једног километра у пречнику могло да садржи метале платинске групе. Ако се претрага сузи на веће кратере (преко 12 миља у пречнику) са јасно дефинисаним централним врхом, где је руда највероватније концентрисана, број потенцијалних локација пада на 38.
Слично томе, до 3.350 кратера би могло да садржи воду, а 20 од њих се сматра посебно перспективним због својих концентрованих наслага. Ови бројеви статистички чине Месец богатијим ловиштем од астероида близу Земље.
Шта је следеће?
Иако рударење астероида остаје циљ за далеку будућност, Месец се намеће као много реалнији и практичнији први корак. Сада је кључно идентификовати тачно који кратери крију највећа блага и развити технологију за њихово искоришћавање.
Аутори студије, објављене у часопису „Planetary and Space Science“, сугеришу да је најбољи приступ даљинско очитавање из лунарне орбите.
Таква метода би била знатно исплативија од слања скупих лендера на локације где успех није загарантован и помогла би у прецизном одабиру највреднијих циљева за будућа истраживања.
Погледајте и: