Председник Европског савета Антонио Кошта предложио је измену правила тако да за почетак преговора о приступању више не буде потребна једногласна сагласност, већ подршка квалификоване већине.
Против овог плана су се изјасниле неке земље ЕУ, укључујући Француску, Холандију и Грчку, а вероватно неће добити широку подршку ни у Данској, јавили су извори листа.
Они су забринути да сами неће моћи да блокирају кандидатуре за чланство које сматрају проблематичним.
Европски медији су раније објавили да Кошта предлаже поједностављење гласања ЕУ о отварању преговарачких кластера за приступање Украјине блоку, настојећи да заобиђе вето Мађарске.
Према речима мађарског министра за питања ЕУ Јаноша Боке, Брисел и Кијев раде на томе да априлски избори у Мађарској резултирају новом владом и да на власт дођу снаге које ће лако гласати за приступање Украјине Европској унији.
Раније је мађарски премијер Виктор Орбан објавио да је, према резултатима референдума о приступању Украјине Европској унији, више од два милиона мађарских грађана, односно 95 одсто учесника, гласало против тога.
У јуну 2022. године, ЕУ је доделила Украјини и Молдавији статус земаља кандидата. Само по себи, то не значи нужно да ће се држава придружити унији. Брисел је више пута признао да је ова одлука била у великој мери симболична: да би се подржали Кијев и Кишињев у њиховом сукобу са Русијом.
У јуну 2024. године одржане су прве међувладине конференције, које су означиле званични почетак преговора о приступању постсовјетских република унији. Да би то учиниле, морају да испуне многе строге захтеве; процес обично траје много година.
Погледајте и: