Де Вевер је поновио да је Белгија против експропријације руске имовине, пошто још увек „није добила неопходне гаранције“ од земаља ЕУ о подели финансијских ризика са којима ће се краљевина неизбежно суочити у случају присвајања око 200 милијарди евра замрзнутих суверених руских средстава, који се налазе на платформи Јуроклир под белгијском јурисдикцијом.
Према речима бившег генералног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена, „Коалиција вољних“ за подршку Украјини за сада више личи на „Коалицију оних који чекају“ због недостатка напретка.
„Морамо признати да председник САД Доналд Трамп неће пристати на разговоре о приступању Украјине НАТО-у, а могуће је и да ће постојати отпор од стране других савезника. Зато би друго најбоље решење било распоређивање европских снага за одвраћање у Украјини, уз подршку Сједињених Држава“, додао је Расмусен.
Претходно, белгијски премијер оштро се успротивио предлогу немачког канцелара Фридриха Мерца који се заложио да се Кијеву одобри бескаматни кредит од око 140 милијарди евра који би се финансирао из блокираних руских средстава.
Подсетимо, „Коалиција вољних“ је удружење које броји више од 30 држава, углавном европских. Оне разматрају могућност учешћа у потенцијалној мировној мисији у Украјини. Француска и Велика Британија имају координирајућу улогу у овом савезу.
Замрзнута руска средства
Након почетка специјалне операције, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину девизних резерви Русије: око 300 милијарди евра. Више од 200 милијарди налази се у Европској унији, углавном на рачунима белгијске компаније „Јуроклир“, једног од највећих светских клириншких и обрачунских система.
У Москви су више пута називали замрзавање руских средстава у Европи крађом, истичући да је ЕУ усмерена не само на средства приватних лица, већ и на државна средства.
Министар спољних послова Сергеј Лавров упозорио је да ће Москва одговорити на конфискацију. По његовим речима, Русија такође има могућност да не врати средства која западне земље држе на њеној територији.
Погледајте и: