Гудал, рођена у Великој Британији, међународну препознатљивост стекла је проучавањем понашања дивљих шимпанзи у источној Африци, нарочито у резервату Гомбе у данашњој Танзанији, пише „Њујорк Тајмс“.
Током истраживања открила је да шимпанзе користе алате, конзумирају месо, имају ритуале налик "плесовима за кишу" и учествују у организованим сукобима. Њена открића о родитељству, социјалној структури и комуникацији међу шимпанзама имала су велики научни значај и донела су јој признање у стручним круговима.
Открића Џејн Гудал су названа једним од највећих достигнућа западног света
© AP Photo / JEAN-MARC BOUJU
Њена открића из 1960-их о томе како се шимпанзе понашају у дивљини отворила су нове путеве и представљала оно што је названо „једним од највећих научних достигнућа западног света“.
Само на основу научних заслуга, открића др Гудал о томе како су дивље шимпанзе одгајале своје младунце, успостављале лидерство, социјализовале се и комуницирале отворила су нове путеве и привукла огромну пажњу и поштовање међу истраживачима.
Еволуциони Биолог Стивен Џеј Гулд рекао је да њен рад са шимпанзама представља једно од највећих научних достигнућа западног света.
Џејн Гудал је била прва научница која је документовала да женке шимпанзи рађају у размацима од четири и по до шест година и да група годишње добије једно до два младунца.Посебно је проучавала понашање мајки, њихову заштитничку улогу и реакције одраслих мужјака на појаву младунаца.
Поред истраживања, Џејн Гудал је била активна у заштити природе и борби против заточавања дивљих животиња.
© AP Photo / BELA SZANDELSZKY
На сазнања Гудал о употреби алата међу шимпанзама, њен ментор Луј Ликај изјавио је да човечанство мора редефинисати појам алата, редефинисати човека, или прихватити шимпанзе као људе.
Поред истраживања, Гудал је била активна у заштити природе и борби против заточавања дивљих животиња.
Године 1977. основала је Институт „Џејн Гудал“, а 1991. покренула је програм „Roots and Shoots“који данас едукује младе о очувању природе у преко 120 земаља.
Погледајте и: