Три српска полицајца иду 720 километара пешке — у посебној мисији

Ово за Спутњик каже Страхиња Бјелић из Прибоја, један од тројице припадника Министарства унутрашњих послова Србије, који у суботу 4. октобра крећу у хуману мисију.

Пут до Свете Горе Атонске он ће прећи са колегом, суграђанином Владимиром Пенезићем и Марком Маринковићем из Нове Вароши, који му је колега полицајац, али и брат од ујака.

Бјелић има ћерку, колега Пенезић двоје деце, знају шта је жртва за породицу, а каква је жртва родитеља чија деца болују од булозне епидермолизе, ретке болести која захвата целу кожу и унутрашње органе, не могу ни да замисле:

„Читао сам чланак о девојчици Нађи, коју је усвојила хранитељка Татјана у Чачку. Тада сам се мало више заинтересовао за „децу лептире“, тада сам видео шта је булозна епидермолиза и са каквим се све проблемима суочавају и оболели и њихове породице. И тако смо одлучили, видели смо да људи приликом тих ходочаша прикупљају средства, да постоји могућност да друге анимирамо, желели смо да то буде за „децу лептире“ и њихове породице“.

Бјелић додаје да је његова супруга одмах благословила пут, као и Пенезићева и Маринковићева породица. Благослов су добили и од владике милешевског Атанасија.

Упитан како су реаговали у Министарству унутрашњих послова када су рекли да ће одсуствовати са посла двадесет дана, да би пешачили до Свете Горе, наш саговорник каже:

„Одмах су се сложили, пружили максималну колегијалну, професионалну подршку, али и људску. Знају колико је ово специфична ситуација, мислим на наш пут, али и циљ. Ко се не би сложио, с обзиром на проблеме и муке које та деца проживљавају. Верујем да нема човека у Србији и у свету да овакву акцију не би подржао, да се тој деци, на било какав начин помогне“, каже Бјелић.

Он, нешто старији колега Пенезић и најмлађи Маринковић у Хиландар ће кренути у суботу, 4 октобра, испред Храма Светог Саве, нешто пре седам часова ујутро.

Наш саговорник каже да им као професионалцима у послу нису биле потребне специјалне припреме, али су генералну пробу за овај велики физички напор ипак имали.

„Имамо индивидуалне тренинге на које идемо, поред тога припремали смо се тако што смо пешачили на различите дестинAције, дуже, краће. А имамо и још једно искуство, пешачили смо од Прибоја до Манастира Острог. То је неких 220 километара по баш специфичном и тешком планинском терену. Неко искуство имамо, видели смо како се тело понаша при дужим турама, које су наше потенцијалне слабости и мане при таквом оптерећењу. Покушаћемо да их превазиђемо и уз Божију помоћ стигнемо до циља“.

Ходочашће за „децу лептире“ имаће и пратњу која ће возити опрему. План је да спавају у манастирима, где год је могуће.

„Већ је доста хладно, незгодно је да спавамо у шаторима поред пута. Маршрута је дуга, биће нам потребан одмор. Биће и још хладнијих дана, где не нађемо манастир, узећемо смештај“.

Ови храбри људи израчунали су да им до Хиландара треба 19 дана хода, у просеку планирају да прелазе 40 километара сваког дана. На Светој гори их, каже, чекају:

„Манастиру смо се обратили још у марту, да би смо на време добили благослов, пуно је поклоника који желе да га посете. Добили смо благослов за два ноћења, углавном верници добијају на једно. Изашли су нам у сусрет, да се одморимо. Јако се радујемо боравку на Светој гори“.

Њихово путовање Удружење ДЕБРА које окупља оболеле од булозне епидермолизе пратиће на друштвеним мрежама. Објавили су и број рачуна који прати акцију помоћи њиховим члановима.

Бјелић каже да идеја пута није само да се прикупи новац, јер, колико год да скупе, неће бити довољно да покрије ни део трошкова лечења за толико деце, идеја је да се за њих чује:

„Да подигнемо свест јавности о проблемима са којима се суочавају та деца и њихове породице. Да покушамо да анимирамо што већи број успешних људи, да се што шири друштвени спектар укључи у решавање проблема породица. Да објаснимо да тим породицама потребна дуготрајнија решења. Желимо да пробудимо ту свест. Сви морамо да се осврнемо око себе и покушамо некоме да помогнемо“, закључује Бјелић.