Услед глобалног отопљавања и загревања Арктика, слојеви леда почињу да се топе, а микроби у њима се постепено буде.
Пермафрост, трајно замрзнуто тло у периоду дужем од две године, представља природни фрижидер који садржи огромне резервоаре угљеника, а када се он отапа, микроби у њему могу да отпусте угљен диоксид, метан и друге штетне гасове који доприносе ефекту стаклене баште, наводи портал Бригхтерсиде.
Да би открили колико брзо ови микроби оживљавају након отапања, научници са Универзитета у Болдеру, у Колораду, изложили су их у лабораторији методи топљења помоћу воде и затим пратили даљи ток догађаја.
“Ови микроби су попут временских капсула и нису само мртви узорци већ могу веома снажно да ослободе угљен диоксид”, казао је истраживач Тристан Каро.
Студија је открила да арктички пермафрост не ослобађа одједном своје залихе угљеника приликом отапања, већ микроби у њему оживљавају постепено и потребно је време да почне емисија штетних гасова.
Закључци студије могу да помогну у доношењу детаљнијих прогноза о брзини емисије штетних гасова приликом отапања Арктика, а та информација указује на неопходност што бржег смањења сагоревања фосилних горива које доводи до таквих емисија.