Пројект уклањања грађевина из бивше касарне обухватио је укупно осам складишних грађевина. У протекла четири месеца сви објекти су срушени, грађевински отпад је обрађен док је метални отпад припремљен за одвоз у овлашћено рециклажно двориште. Фонд за финансирање разградње НЕК најављује да ће активности на припреми терена трајати до идућег пролећа, а обухватиће ископавање земље, припрему и равнање радног платоа и одвоз ископаног материјала уз завршно одржавање путне инфраструктуре унутар саме локације.
Завршено је и јавно саветовање о предлогу Закона о градњи Центра за збрињавање радиоактивног отпада, који је упућен у саборску процедуру.
Хрватска, с обзиром на преузете обавезе у ЕУ, већ знатно касни у градњи складишта радиоактивног отпада. Пројект Центра још пролази процедуру, против њега је локално становништво али су грађевинци и багери одрадили свој посао за ову годину.
Хрватска, преноси Хина, има обвезу да збрине радиоактивни отпад и искоришћене изворе јонизирајућег зрачења који су настали на њеној територији применом извора ионизирајућег зрачења у медицини, индустрији, науци, војној и јавној употреби. Такође мора збринути половину ниско и средње радиоактивног отпада из Нуклеарне електране Кршко, у складу са обавезама преузетим уговором између хрватске и словеначке владе.
Локација на којој се планира збрињавање нуклеарног отпада је бивша касарна Черкезовац, где би требало да буде подигнута нова грађевина величине фудбалског игралишта, на површини од 6.000 квадратних метара. Черкезовац је на територији Општине Двор, а заузима површину од приближно 60 хектара. Реч је о крајњем источном делу масива Трговске горе, недалеко од долине реке Уне и државне границе са БиХ.
Подручје је, тврди се, изоловано, а стручњаци истичу да није реч о случајно одабраној локацији јер су се десет година истраживале разне могуће локације по целој Хрватској. Одабрана је зато што је тамо најмања вероватност потреса на читавој хрватској територији, најдаље је од било којег геолошког раседа, има гранитне планине и нема подземних вода, осим тога је удаљена од насеља. Такође има добар прилазни пут, рекао је нуклеарни физичар Тончи Тадић за ријечки Нови лист.
Фонд је, подсећају, крајем маја објавио да ће се истрошено нуклеарно гориво одлагати у бакарним посудама на дубини од 500 метара. Њих ће посебно дизајнирани системи спуштати у бушотину испуњену пресованом глином – баријером која спречава ширење радионуклида у околину. Потом ће машине затворити тунеле с блоковима пресоване глине.
Погледајте и: