Тројица добитника су креирала молекуларне конструкције са великим просторима кроз које могу да теку гасови и друге хемикалије.
Те конструкције, метално-органски оквири, могу да се користе за сакупљање воде из пустињског ваздуха, хватање угљен-диоксида, складиштење токсичних гасова или катализацију хемијских реакција.
Ову награду, додељену укупно 116 пута од 1901. године, до сада је добило 197 лауреата.
Најмлађи добитник награде из области хемије имао је 35 година - Фредерик Жолио, 1935. године, а најстарији добитник био је Џон Б. Гуденаф, који је 2019, у 97. години, добио ову награду.
Научници Фредерик Санг и Бери Шарплес два пута су добили Нобелову награду за хемију.
Прошле године, Нобелова награда додељена је биохемичару са Универзитета у Сијетлу, Дејвиду Бејкеру, као и Демису Хасабису и Џону Џамперу, научницима у Гугл ДипМајнду, британско-америчкој лабораторији за истраживање вештачке интелигенције са седиштем у Лондону.
Њих тројица су награђена за откриц́е техника за декодирање и дизајнирање нових протеина.
Њихов рад је користио напредне технологије, укључујуц́и вештачку интелигенцију, и има потенцијал да трансформише начин на који се праве нови лекови и други материјали.
Први Нобел за 2025. годину објављен је у понедељак.
Награда за медицину припала је научницима Мери Е. Брунков, Фреду Рамсделу и др Шимону Сакагучију за њихова откриц́а на пољу имунологије.
Награда за физику припала је Џону Кларку, Мишелу Х. Девореу и Џону М. Мартинису за њихово истраживање чудног света субатомског квантног тунелирања које унапређује моц́ свакодневних дигиталних комуникација и рачунарства.
Добитник Нобелове награде за књижевност биће сутра објављен, награда за мир биц́е објављена у петак, а награда за економију следец́ег понедељка.
Церемонија доделе награда одржац́е се 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела, оснивача награде.
Нобел је био богати шведски индустријалац и проналазач динамита.
Умро је 1896. године.