Ови глодари обитавају у јазбинама и могу да живе скоро 40 година, што их чини најдуговечнијим глодарима на свету. Нови налази, објављени у часопису „Science“, такође би могли да расветле зашто су голе кртице отпорне на бројне болести повезане са старењем, као што су рак, дегенерација мозга и кичмене мождине и артритис. Због тога научници дуго желе да разумеју како њихова тела функционишу,
Кључни протеин за поправку ДНК
Студија, коју је водио тим са Универзитета Тонџи у Шангају, фокусирала се на поправку ДНК, природни процес у ћелијама нашег тела. Када су ланци ДНК оштећени, покреће се механизам који користи неоштећени ланац као шаблон за поправку. Истраживање се фокусирало на специфичан протеин укључен у овај систем.
Када ћелија открије оштећење, она производи протеин назван c-GAS. Научници су били заинтригирани када су открили да код људи овај протеин заправо омета и инхибира процес спајања ДНК. Сматра се да би ово ометање могло да подстакне развој рака и скрати животни век.
Међутим, код голих кртица, истраживачи су открили да исти протеин ради управо супротно – помаже телу да поправи ланце ДНК и одржава генетски код у свакој ћелији нетакнутим.
Еволуционо чудо
Професор Габријел Балмус са Универзитета у Кембриџу, који проучава старење и поправку ДНК, рекао је да је откриће узбудљиво и да представља само врх леденог брега у разумевању зашто ове животиње живе тако дуго.
„Можете замислити cGAS као биолошку лего коцкицу - исти основни облик код људи и голих кртица, али код верзије са кртицом, неколико конектора је обрнуто, што му омогућава да састави потпуно другачију структуру и функцију. Ово откриће поставља фундаментална питања: како је еволуција репрограмирала исти протеин да ради обрнуто? Шта се променило? И да ли је ово изолован случај или део ширег еволуционог обрасца?“, пита се Балмус.
Најважније је да научници желе да открију шта могу да науче од ових глодара како би побољшали људско здравље и продужили квалитет живота у старости.
„Мислим да бисмо, ако бисмо могли да реверзно инжењеришемо биологију голих кртица, могли да донесемо неке преко потребне терапије друштву које стари“, закључио је професор Балмус.
Погледајте и: