Институт Винча: За три до пет година ћемо знати да ли је Србији потребна нуклеарна електрана

Он је објаснио да се тренутно формира правно-регулаторни оквир и сагледава ситуација у техничком и кадровском погледу, како би се уопште ушло у развој нуклеарног програма.

Морају да прођу по методологији Атомске агенције заправо још две фазе те студије. Тако да за три до пет година ми ћемо знати да ли је Србији потребна нуклеарна електрана. За то време можемо да урадимо неке ствари које траже време, али не коштају толико много новца, као што је обука кадрова и комуникација са јавним мњењем, рекао је Димовић за Танјуг.

Говорећи о томе шта је Србији потребно како би била енергетски независна, навео је да мора да има нуклеарну електрану, односно два реактора снаге укупне снаге 2,4 гигавата.

То је једна ствар. Затим, да имамо хидропотенцијал на нивоу око 25 одсто максимално, што сам већ рекао, ветропаркови, соларни панели до 30 одсто. Ствар је преференција, начина размишљања. Волео бих да се 50 одсто наше државе снабдева електричном енергијом путем нуклеарних електрана, али могу бити задовољни и можемо дискутовати о неком мањем проценту, казао је Димовић.

На питање о томе колико је потребно за обуку кадрова да би људи знали да воде нуклеарни реактор, Димовић је казао да је то пре свега питање фазног карактера, али да је Институт заузео проакитвну улогу где би путем предавања, формирања нуклеарних комисија и стипендирања српских студената у иностранству могла да се обезбеди база кадрова за пет година.

Путем предавања, држања трибина, формирања нуклеарне комисије, затим нуклеарне туре, па и стипендирањем наших студената који желе да наставе мастер програме у иностранству, ми можемо да обезбедимо базу кадрова за пет година која би била довољна за почетак изградње нуклеарне електране, додао је Димовић.

Димовић је истакао да комисију чине 23 члана, са могућношћу проширења на већи број, да ће она писати програме и имати саветодавну улогу, као и да ће она кроз нуклеарну туру у отвореној дебати, али и кроз предавања и разговоре са грађанима покушати да отклони поједине страхове и недоумице у вези са нуклеарним електранама.

Када је реч о радиоактивном отпаду, додао је да би за то требало да се уђе у разговоре са компанијама које би га преузимале, односно враћале у земљу порекла где би га рециклирале.

Димовић додаје да се тиме се врши заштита животне средине, као и уштеда потрошње нуклеарног горива, тако да радиоактивни отпад настао радом и функционисањем нуклеарне електране буде брига земље добављача.

Погледајте и: