Резултати локалних избори на Косову и Метохији отворили су тему да ли ће бити ванредних парламентарних избора на КиМ, с обзиром да премијер у техничком мандату Аљбин Курти од фебруара ове године, дакле, од одржавања редовних избора за парламент до сада као победник тих избора није успео да формира власт.
Историчар Стефан Радојковић у разговору за Спутњик каже да је више вероватно да буде ванредних парламентарних избора јер је ситуација у приштинском парламенту таква да ниједна политичка групација не може да добије убедљиву већину која би касније довела до избора председника који се по њиховом уставу бира у парламенту.
Пат позиција
„То је у ствари један од главних проблема. Други, много већи по мени је тај што је српска заједница толико антагонизована и што је створен толики анимозитет Албанаца према Србима да је свака постизборна коалиција која би морала да укључује и Српску листу како би се добила убедљива већина готово – немогућа. С те стране гледано, приштински парламент је у својеврсној пат позицији и то не само када је реч о Самоопредељењу као победничкој странци парламентарних избора, него и о добром делу албанских опозиционих странка у парламенту,“ објашњава Радојковић.
Он каже да је проблем у томе да, и да се поново одрже парламентарни избори о чему је Курти већ и причао, резултат би се поновио са фебруарских, односно Самоопредељење би опет победило, што би опет довело до исте позиције у којој се приштински парламент сада налази.
„Курти је свој коалициони капацитет и потенцијал у потпуности упропастио јер је поред Срба антагонизовао и велики део албанске опозиције тако да се поставља питање да чак и да се одрже нови парламентарни избори и да он победи, то би опет било са недовољно гласова да самостално формира владу. Уосталом, то се показало и на недавно одржаним локалним изборима,“ наводи он.
Радојковић сматра такође да не постоји могућност да се албанске опозиционе странке удруже у предизборну коалицију како би исход евентуално ванредних парламентарних избора био другачији, односно да се не деси да Самоопредељење не победи, а да не може да направи власт.
Ништа од коалиција
„Коалиције ту нису вероватне сем после избора јер и међу гласачима опозиционих албанских странака постоје велике разлике. На пример, традиционални гласачи ЛДК припадају урбанијој популацији и они тешко да би пристали да гласају за неког другог. Иста је ствар и са ДПК који су традиционално јаки у Дреници или на пример са ААК која је јака у Метохији. Дакле, сви они имају своје традиционалне базе гласача који ни у ком случају не би пристали да гласају за свог фаворита ако би на изборе изашли у коалицији са неком другом партијом,“ објашњава Радојковић.
Према речима нашег саговорника, очекивања Куртија су била да ће са мањинским несрпским заједницама успети да обезбеди довољан број посланика у косовском парламенту и формира нову владу, што се није десило. То што Самоопредељење нема коалициони потенцијал јесте и разлог због чега није добило већу подршку на локалном нивоу, истиче Радојковић.