Амерички председник Доналд Трамп је ових дана поново посегао за кажњавањем непослушних у виду новог подизања царина на њихове производе. Уколико не прекину да увозе руску нафту и тако пуне руски буџет који се користи за рат у Украјини, то ће снаћи Кину и Индију. И од Јапана је то исто тражено.
Како ће се поставити Индија, трећи светски потрошач нафте, а после Кине други највећи купац руске сирове нафте којом подмирује 40 одсто увоза, још није јасно. Званичници у Њу Делхију су довели у питање изјаву Трампа, према којој му је индијски премијер Нарендра Моди у телефонском разговору обећао да Индија више неће куповати руску нафту.
Ни Јапанци нису били одређенији. Њихов министар финансија Кацунобу Като је америчком колеги Скоту Бесенту пренео да ће „Јапан учинити све што може у координацији са земљама Г7, како би се постигао мир у Украјини на праведан начин“.
Колики ће бити домет нове Трампове претње, хоће ли Индија и Јапан, стари амерички савезници, подлећи притиску и у којој мери и може ли то пореметити кретања на глобалном нафтном тржишту? Ко би могао да надоместити руску нафту и по којој цени? Наврће ли то Трамп воду на америчку воденицу, јер су САД највећи произвођач сирове нафте на свету? Како ће реаговати ОПЕК плус, организација произвођача нафте? Уз та, намеће се и питање: како ће на све то утицати најављен сусрет Трампа и руског председника Владимира Путина у Будимпешти?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са помоћником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије Бојаном Станићем.