Фосили шаке и стопала пронађени у Кенији припадају прастаром човековом рођаку

Фосили представљају прве кости шаке и стопала које се недвосмислено приписују врсти Paranthropus boisei. Истраживачи су открили делимичан скелет који укључује највећи део шаке, три кости стопала, већину зуба, део подлактице и фрагменте лобање, пише Ројтерс.

С обзиром на фрагментарну природу претходних фосила ове врсте, може се рећи да ново откриће представља право откровење.

Ова врста је била припадник људске еволуционе лозе – у суштини рођак хомо сапијенса, који је еволуирао много касније.

Paranthropus boisei је био снажно грађен, са јаким вилицама и великим зубима. Његова лобања је била прилагођена за снажно жвакање тврде биљне хране, са гребеном на врху лобање за причвршћивање великих мишића вилице, док су раширене јагодичне кости формирале лице у облику тањира. Без фосила шака и стопала, било је тешко разумети ову врсту, укључујући и то да ли би била способна да прави и користи једноставне алате.

Шездесет пет година након првобитног открића ове врсте, први пут можемо са сигурношћу повезати Paranthropus boisei са специфичним костима шаке и стопала, каже Кери Монгл са Универзитета Стони Брук у Њујорку, главна ауторка студије објављене у часопису Натуре.

Фосили су пронађени у области званој Куби Фора, на источној страни језера Туркана.

Пре овог открића, научници су били ограничени на кранијалне и денталне остатке ове врсте и врло мало се знало о остатку скелета, каже коауторка Луиз Лики, директорка истраживачког пројекта Куби Фора.

Кости шаке показују да је била способна да изводи прецизне захвате слично као модерни људи, што сугерише да би ова врста била способна да прави и користи камене алате.

Имала би врло чврст стисак шаке, рекла је Лики. Можемо да кажемо да је шака ове врсте била грађена за јака и постојана држања, слично горилама у томе што би користила шаке за обраду тврде биљне хране – љуштење, кидање или дробљење вегетације, што је у складу са тврдом исхраном богатом влакнима, како показују масивни зуби.

Фосили су такође дали увид у начин кретања, показујући да је ова врста била способна за усправно ходање на две ноге.

На основу неколико костију стопала можемо рећи да је била потпуно бипедна, не са равним стопалима као шимпанзе, и да је њено стопало имало латерални лук, сличан нашем, који би гурао напред током ходања, додала је Лики.

Врсте из људске еволуционе лозе називају се хоминини. Paranthropus boisei је била једна од четири хомининске врсте које су делиле терен источне Африке пре отприлике један до два милиона година. Из тог периода су пронађени камени и коштани алати, иако није било јасно да ли је Paranthropus boisei био способан да их прави и користи.

Појам ,,род'' (генус) односи се на групу блиско повезаних врста, а наша врста припада роду Хомо. Изумрле врсте homo habilis, homo rudolfensis i homo erectus биле су савременици Paranthropus boisei у источној Африци.

Неке од тих врста су наилазиле једна на другу. Студија објављена прошле године показала је да су Paranthropus boisei и хомо ерецтус оставили трагове стопала на некада блатњавој обали језера у области Куби Фора. Откриће је покренуло питања о односу између две врсте и надметању за ресурсе.

Уобичајено мишљење је да су за род Хомо специфични већи мозак и израда камених алата, што га је чинило врло прилагодљивим на промене климе, док је за Paranthropus boisei специфична исхрана на бази трава.

На крају је Paranthropus boisei изумро – била је то еволуциона слепа улица.

Погледајте и: