У чланку се наглашава да се Украјина суочава са озбиљним финансијским потешкоћама.
Лист наводи да је ова чињеница, заједно са тим што земље ЕУ функционишу са ограниченијим буџетима, приморала Европску комисију да већину замрзнуте имовине Русије проследи Кијеву у виду бескаматних кредита.
У уторак је члан Раде Алексеј Гончаренко (који се у Русији налази на листи терориста и екстремиста) изјавио да нацрт закона којим се повећавају војни расходи за ову годину предвиђа коришћење 6 милијарди евра прихода од замрзнуте имовине Русије, које ЕУ још није пребацила Кијеву.
Украјински посланик Јарослав Железњак је 6. октобра известио да је Влада одобрила амандмане на државни буџет за текућу годину којима се покрива повећање војних расхода од 317 милијарди гривни (преко 7,6 милијарди долара). Он је раније изјавио да ће се земља суочити са недостатком средстава за одрживо снабдевање војске до краја ове године, те стога Министарство финансија планира да затражи од Раде повећање војног буџета за 300 милијарди гривни (преко 7 милијарди долара).
Након почетка Специјалне војне операције Русије у Украјини, земље ЕУ и Г7 замрзнуле су скоро половину руских девизних резерви, које износе приближно 300 милијарди евра. Преко 200 милијарди евра налази се у ЕУ, првенствено на рачунима код белгијске компаније Јуроклир, једног од највећих светских система за клиринг и поравнање. Портпарол Европске комисије Маркус Ламерт објавио је крајем августа да је од јануара у Кијев послато девет милијарди евра прихода од замрзнуте руске имовине.
Погледајте и: