Од Мона Лизе до Звезде Индије: Најозлоглашеније пљачке светских музеја /фото/

Чувена Галерија Аполон у Лувру, у којој је чувана престижна колекцију накита из краљевске ризнице, укључујући дијаманте, круне и драгуље непроцењиве културне и историјске вредности, опљачкана је 19. октобра 2025. Украдено је осам комада накита.

Из Лувра је украдена сребрна круна краљице Марије-Амалије, украшена дијамантима и плавим смарагдима.

Дана 4. септембра 1972. године, Музеј ликовних уметности у Монтреалу био је мета највеће крађе уметничких дела у канадској историји. Наоружани лопови побегли су са накитом, фигурицама и 18 слика укупне вредности од два милиона долара (приближно 10,9 милиона долара данас), укључујући редак Рембрантов пејзаж, дела Делакроа и Гејнсбороа.

Највећа крађа уметничких дела и највећа крађа било које приватне имовине у светској историји догодила се у Бостону 18. марта 1990. године, када су лопови украли 13 дела, укупне вредности 300 милиона долара, из музеја Изабеле Стјуарт Гарднер.

Године 2017. тијара украшена са 367 дијаманата и вредна 1,31 милион долара украдена је из Националног музеја у Карлсруеу, у Немачкој. Припадала је последњој великој војвоткињи од Бадена, принцези Хилди фон Баден и датира из почетка 20. века. Тијара никада није пронађена.

Британски музеј је 2023. године саопштио да је око 2.000 артефаката, укључујући златни накит и драго камење, украдено током дужег периода, у ономе што је музеј описао као „инсајдерски посао“. Истрага о крађи артефаката покренута је након што је откривено да су украдени предмети вредни 50.000 фунти продавани на иБеју за само 40 фунти.

Можда најпознатији случај крађе уметничких дела догодио се 21. августа 1911. године, када је Мона Лизу из Лувра украо радник у чувеном музеју, Винћенцо Перуђа, који је ухваћен после две године. Приметивши да у просторији у којој се налази Мона Лиза нема стражара ни посетилаца, скинуо је слику са клинова, извадио је из рама и изашао из Лувра носећи је под руком.

У рано јутро 25. новембра 2019. године, најмање седам лопова је провалило у музеј Зелени трезор у Дрезденском замку у Немачкој. Украли су преко стотину комада крунског накита, укључујући и Дрезденски бели дијамант од 62 карата. Закључно са октобром 2025. године, тридесет један предмет је пронађен након преговора са шесторицом мушкараца којима се суди за провалу.

Године 1994. „Врисак“ Едварда Мунка је украден из Националне галерије у Ослу, у Норвешкој, а за чувено дело тражена је откупнина од милион америчких долара. Слика је враћена касније те године.

Наруквица стара 3.000 година, која је припадала древном фараону, украдена је из чувеног Египатског музеја у Каиру, а затим претопљена у злато.

Укупно осам слика великих уметника — по три од Рембранта и Рубенса, и по једна од Адама Елшајмера и Герита Дуа — украдено је из ове лондонске галерије. Слике су процењене на укупну вредност од 1,5 милиона фунти (тада 4,2 милиона америчких долара). Лопови су ушли у галерију тако што су исекли панел са некоришћених врата, а све слике су пронађене до почетка 1967. године.

Француз Стефан Брајтвизер (десно) оптужен је за крађу око 240 уметничких дела из различитих европских музеја, углавном у Француској, Немачкој и Швајцарској.

400 артефаката из викиншког доба украдено је из Универзитетског музеја у Бергену, у Норвешкој.

Сафир „Звезда Индије“ од 563 карата сада је у поседу Америчког музеја природне историје у Њујорку. Међутим, 1964. године, непроцењиви камен и други експонати (укључујући сафир „Поноћна звезда“ од 116 карата, ДеЛонгов рубин од 100 карата и смарагдно јаје) украдени су из изложбене сале. Лопови су ухапшени два дана касније, а већина украденог накита је пронађена на аутобуској станици у Мајамију.

У ноћи Ускрса, 24. априла 1927. године, пет слика огромне уметничке вредности нестало је из Пушкиновог музеја ликовних уметности у Москви. У то време, историчари уметности назвали су тај инцидент - крађом века. Потрага за украденим ремек-делима, укључујући и Тицијанову слику "Ecce Homo", трајала је неколико година.