Према подацима државних медија, откривено је више од 40 златних жила које се протежу и до 3.000 метара дубине, док 3Д модели показују да се златна маса може спуштати и до три километра.
Анализе су показале изузетно високу концентрацију – чак 138 грама злата по тони руде, што је реткост и у највећим светским рудницима, пише „Популар Механикс“.
Ако се процене потврде, ново налазиште би могло да надмаши јужноафрички рудник Саут Дип (1.025 тона злата), до сада водећи у свету.
Кина је највећи произвођач али и највећи потрошач злата у свету
© Sputnik / Ilya Naymushin
/ Кина је већ највећи произвођач злата глобално, са око 10 одсто светске производње, али и највећи потрошач и увозник – троши три пута више него што сама произведе.
Према изјавама Лиу Јонгђуна из Геолошког бироа провинције Хунан, у околини главног налазишта већ су пронађене и додатне златне структуре, што сугерише да би укупне резерве могле да буду и веће.
Глобално гледано, свет је до сада ископао око 233.000 тона злата, а чак две трећине тог укупног износа ископано је након 1950. године.
Ново кинеско налазиште, ако потврди свој пуни потенцијал, могло би да помери границе светске рударске индустрије и додатно учврстити позицију Кине на врху светског тржишта злата.
Погледајте и: