Последњи у низу покушаја да се Додик у потпуности искључи из политичког живота Републике Српске је захтев да он не може да буде ни председник Странке независних социјалдемократа, политичке организације коју је основао.
Тај захтев, који је Централној изборној комисији (ЦИК) поднео Сенад Арнатуовић, одбијен је већином гласова, а иницирала га је управо судија Сена Узуновић, особа која је Додику судила по оптужби да није поштовао одлуке тзв. високог представника међународне заједнице у БиХ, објашњава Мазалица.
Узуновићева је самоиницијативно иницирала да се Додик уклони са места председника СНСД-а упркос одлуци Суда БиХ, институције у којој је запослена, да лидер Српске може да буде председник странке.
„Дакле, она је супротно одлуци Суда БиХ послала допис ЦИК-у, што је зрело и за дисциплински поступак“, сматра Мазалица.
Лични рат против Додика
Поред тога што је Узуновићева Додику судила на основу наметнутих измена кривичног закона БиХ, према којима је онима који не поштују одлуке високог представника запрећена казна до пет година затвора, њен самоиницијативни допис указује на још један ниво политичког прогона Додика – Сена Узуновић као да води лични рат против лидера Српске, додаје наш саговорник.
Када погледамо биографију Узуновићеве, видећемо да се ради о особи која је током грађанског рата у БиХ и после њега пропустила да процесуира многе ратне злочине који су у Коњицу учињени над Србима.
Један од њих је и убиство породице Голубовић из јула 1992, када су припадници специјалне полиције у Коњицу убили троје чланова ове породице док је мали Петар Голубовић успео да побегне. Када се другим полицајцима обратио за помоћ, они су убили и њега, подсећа Мазалица.
„И сама чињеница да је она таква каква је додељена да суди Милораду Додику је скандалозна, као што је скандалозна и пресуда коју је донела“, објашњава Мазалица.
Уз то, Узуновићева је узроковала низ процедуралних грешака, међу којима се највише истиче та да је она, која је Додику судила у првостепеном поступку, именовала веће које је Додику судило и у другостепеном поступку.
„Ту је било низ повреда Закона о кривичном поступку, као и повреда низа других закона и ми смо мислили да би било логично да због свега тога Уставни суд БиХ одложи извршење пресуде, а самим тим и одлагање одлуке о превременим изборима док се ствар не реши пред судом за људска права у Стразбуру“, наводи Мазалица.
Међутим, некоме се очигледно журило, додаје он.
Рат Бошњака против Српске
Са друге стране, сви чланови судског већа, пошто је један судија из редова српског народа поднео оставку, били су Бошњаци. То упућује на помисао да се не ради само о личном рату Узуновићеве против Додика, већ и на обрачун једног конститутивног народа са другим, како каже Мазалица, на обрачун сарајевске политичке чаршије, како се колоквијално назива бошњачка „дубока држава“, са Републиком Српском.
„Ви овде имате ситуацију где су вашег председника, који је највиши функционер Републике Српске, са највећим легитимитетом, осудиле судије из другог народа. То стварно личи на то да се ради не само о обрачуну једног ентитета са другим, него о обрачуну једног народа са другим“, наглашава Мазалица и додаје да се бошњачка сарајевска чаршија, уз помоћ западних амбасада, инфилтрирала у све институције БиХ.
Њихова инфилтрираност се протеже кроз правосуђе, канцеларију високог представника, чак и кроз канцеларију за придруживање БиХ ЕУ, што је јасно видљиво у ставу да БиХ, ако жели европски пут, мора да постане централизована држава, чему се Република Српска противи.