Мерц је поменуту тврдњу изнео на конференцији у Лoндону у оквиру тзв. Берлинског процеса где је такође подржао пут земаља Западног Балкана ка Европској унији.
Немци не праштају
Дипломата и бивши амбасадор Бранко Бранковић каже да, иако је Мерц то рекао као представник државе ЕУ, не можемо да оспоримо чињеницу да ту има и нечег „личног“ у односу на територије којих се Немачка никад није у потпуности одрекла.
„Она покушава да се понаша као нека јака и ауторитативна земља ЕУ па се на тај начин обраћа и земљама Западног Балкана. Другим речима, колико год ми можемо да верујемо да он каже да жели Западни Балкан у ЕУ и да је то део Европе, Немци ипак имају нешто што је дубоко код њих усађено када је реч о нама а то -реваншизам,“ сматра Бранковић.
Кад кажем реваншизам, појашњава наш саговорник, мислим на чињеницу да Немци нису никад у потпуности прихватили чињеницу да су два пута, и у Првом и у Другом светском рату, најурени жестоко са ових простора.
„Они дакле не могу да буду реваншистички настројени према Французима или Британцима и зато су тај свој реваншизам у облику политичког али и сваког другог начина пренели на нас. То се пре свега огледа у томе како и на који начин се понашају не само када је реч пријему Србије у ЕУ, већ и о Косову и Метохији, али бих овом додао и учешће у Немачке у бомбардовању Србије 1999. године,“ напомиње Бранковић.
Покушавају да се одрже на власти
Бранковић подсећа да су немачки војник први пут после Другог светског рата крочио на тло Косова и Метохије, јер им је дотле било забрањено учествовање у војним операцијама, што свакако носи велику како каже симболику.
„У овом тренутку с обзиром да је ЕУ себи направила велики проблем због увођења санкција Русији, они сад из петних жила покушавају да ураде нешто што би их некако одржало на „власти“ у ЕУ, па макар то било и нешто што се тиче Балкана и нас,“ верује дипломата.
Наш саговорник подсећа и да је Немачка као уједињена, 1991. године међу првима признала независност Словеније и Хрватске и тако себе лансирала на међународну сцену као уједињена држава и велики геополитички играч, први пут од Другог светског рата.
„У оквиру НАТО снага немачке јединице вршиле су агресију на Југославију и затим ушле на Косово и Метохију након потписивања Кумановског споразума. У годинама које су уследиле немачки војник ће такође први пут од Хитлеровог времена, запуцати на неки народ, у овом случају голоруки, српски,“ подсећа он.
Сва Немачка (не)дела
Подсећања ради, немачки припадник КФОР-а са 220 метака убио је двојицу Срба, који су јуна 1999. покушавали да напусте Призрен пред најездом албанских терориста и њихових тек пристиглих спонзора из НАТО-а.
Године 2020. године Немачка као водећа земља ЕУ тражи главну улогу у дијалогу Београда и Приштине са инцијативом да решење буде по узору спајања две Немачке, што би аутоматски значило да Србија признаје независност Косова.
Немачки амбасадор у Србији Томас Шиб је 2021. године навео да је бомбардовање Југославије било оправдано како би се Срби спречили да „почине геноцид над Албанцима“, што се у Србији али и шире протумачило да је на немачкој агенди био и остао покушај да нађу „зликовце“ који ће бацити у сенку нацистичку Немачку и улогу тог народа у планираном масовном истребљењу Јевреја, Словена и Рома, тачније геноцида.
Управо су се Немци највише трудили да се Србима додели оваква улога и интерес Берлина се ту може видети јасно јер је 2024. године Немачка постала главни спонзор резолуције о Сребреници у УН којом се Србима намеће колективна одговорност за наводни геноцид како овај документ дефинише поменуте догађаје.