Овако историчар, професор међународних односа и некадашњи директор Центра за међународне односе при Рокфорд институту у Илиноису др Срђа Трифковић тумачи дашак позитивног ветра који је стигао из Вашингтона када је сарадница Доналда Трампа стала на страну Милорада Додика.
,,У најновијем примеру дрског напада на лидере сличне Трампу широм света, председник Милорад Додик из Републике Српске трпи немилосрдне политичке нападе од коалиције муслимана и глобалиста", написала је Лумер на друштвеној мрежи Х. Она је додала и да је ,,Додик планирао да присуствује Трамповој инаугурацији у јануару 2025. године, али му је улазак у САД забрањен због Бајденових осветничких санкција. Додикове јавне изјаве јасно показују да подржава председника Трампа и политику МАГА, те да се противи даљој исламизацији".
Слаба вајда
Да је такву изјаву дао државни секретар Марко Рубио или потпредседник Џеј Ди Венс, наравно да би то имало далеко већу тежину, сматра Трифковић. Према његовом мишљеу, право питање је да ли и у којој мери госпођа Лумер може да утиче на конкретну политику.
Конкретна политика на терену још је у рукама чиновничког апарата Стејт дипартмента, наслеђеног од претходних администрација, а тај апарат је континуирано током више од три деценије прихватио и интернализовао на нивоу институционалне културе Стејт дипартмента једну визију балканских проблема која априори третира Србе као реметилачку страну, одговорну за све проблеме, рекао је Трифковић за Спутњик.
Зачетак таквог односа, подсећа он, почео је још на почетку деведесетих година, у време преузимања спољне политике САД од стране Била Клинтона. Та 1993. година је видела дефинитивно опредељење Сједињених држава за подршку муслиманској страни у рату у Босни и Херцеговини. Уследила је онда 1994. и прво бомбардовање позиција Војске Републике Српске у Горажду, као и чувени ,,изнуђени брак" Хрвата и муслимана под притиском Вашингтона. Од тада, истиче наш саговорник, видели смо да су малтене све америчке администрације, било републиканске, било демократске - следиле исти курс.
Срби не треба да се надају сваком позитивном мигу из Америке - корени дубоке државе сежу до сржи америчког државног апарата.
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Сада би требало да Трамповa администрација изврши дубинску чистку тих наслеђених кадрова у чиновничком апарату Стејт дипартмента и у америчкој дипломатији на терену, како би могло да дође до озбиљнијих промена.
Добри знаци
Трифковић каже да је потпуно тачно то да је Додик изложен осветничким санкцијама и да је реч о човеку који подржава Трампа и његов МАГА принцип. Он сматра да се у садашњој америчкој политици свакако могу приметити неки добри помаци, попут оног да америчка амбасада у Сарајеву више није носилац читавог низа мера уперених против Републике Српске, као што је била до сада.
Американци су раније имали преко стотину локално ангажованог особља, углавном из редова Бошњака. Они су практично деловали као координациони центар за сузбијање и ограничавање надежности Републике Српске, као и за смишљање стратегија за њено уништење. Ако ништа друго, од када је Трамп дошао на власт, то више није случај.
У овом тренутку је евидентно да Сједињене државе нису више у истом фронту са Берлином, Паризом, Бриселом и Лондоном, односно дакле са европским противницима Републике Српске и Додика. То је свакако добро, каже Трифковић и додаје да су управо они иницијатори постављања нелегитимног међународног високог представника Кристијана Шмита, као и свих мера које је он донео, укључујући и све спорне декрете којима се стављају ван снаге закони Републике Српске.
Трифковић сматра да се у садашњој америчкој политици свакако могу приметити неки добри помаци, попут оног да америчка амбасада у Сарајеву више није носилац читавог низа мера уперених против Републике Српске, као што је била до сада.
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Да би дошло до суштинске промене америчке политике, требало би прво да дође и до својеврсне чистке тих поменутих кадрова у Стејт департменту и у америчком дипломатском апарату на терену. Они се већ преко три деценије односе према српској страни као гланвом кривцу за све проблеме у БиХ, али и шире у региону.
Босна и Херцеговина није приоритет
Трифковић не искључује могућност да је овде заправо само реч о директном покушају лобирања код неке особе која је благонаклона и која с симпатијом гледа на проблем о којем, можда, има више информација него већина других Американаца. Међутим, он подвлачи да је задатак претварања тих изјава у кохерентну политику, односно промена једног вишедеценијског курса, велики изазов.
У овом тренутку, Трампова администрација напросто нема балканску проблематику високо на листи својих приоритета. Било би, наравно, у српском интересу да се то промени, и то на начин који ће упозоравати да управо Трампови противници у европским престоницама воде посао сузбијања Републике Српске, као и посао срубљивања и маргинализацијe Милорада Додика.
Да би се то десило, потребно је да та проблематика дође на тапет кључним доносиоцима одлука: председнику, потпредседнику, државном секретару за спољне послове, министру одбране. У овом тренутку, Трифковић не види да ће се то десити, јер без обзира на унутрашње напетости у БиХ, оне не прете ширим регионалним или континенталним заоштравањима.
Порука за српску дијаспору, а не за Српску
Будући да добар део српске популације, поготово у Чикагу, подржава Мага покрет, Трифковић не искључује ни могућност да је ово само један од начина придобијања српске емиграције у Америци, те да је ова изјава више била уперена у њих, а не у Србе из Српске.
Нажалост, често се догађа да припадници српске дијаспоре, поготово они који желе да се политички профилишу као лидери у својој заједници, преувеличавају значај неке изјаве или неког потеза ове или оне личности. Било је и раније, чак и деведесетих, личности које су давали изјаве супротне званичној политици, које су представљане као наговештај неког преокрета, али редовно се дешавало да оне у институционалном смислу нису имале способност да битно утичу и усмере политику.
Посматрано кроз институције, овакви појединци немају капацитет да промене курс, као што се видело и на примеру непотврђеног потенцијалног амбасадора Марка Брновића. Упркос променама које је Трампова администрација најавила и донела, унутар америчких структура постоје елементи дубоке државе који су решени да очувају континуитет антисрпске политике на Балкану, закључује Трифковић.
Погледајте и: