Црно-бели у овом моменту на позицији плејмејкера имају само Дуејна Вашингтона, али треба рећи да је он више бек него плеј, да више гледа ка кошу него ка саиграчима, што смо могли и да видимо. Чак и да је Шејк Милтон здрав, ни он није баш неки организатор игре за екипу, већ више креатор за самог себе.
Повреда Карлика Џонса је драстично уздрмала сезону црно-белих. Добра ствар по Партизан је што је коначно стигао центар у виду Бруна Фернанда, тако да је барем та позиција „затворена“.
Сада ће црно-бели бацити све карте на куповину организатора игре. Партизан је већ показао велико интересовање за Камерона Пејна из НБА лиге, али по свему судећи од тог посла неће бити ништа.
Времена је све мање, Карлик Џонс не може да игра, тако да је барем један организатор игре горуће питање. Можда чак и два.
Али...
Остаје и питање одговорности за овакво стање у клубу и екипи.
Председник Партизана Остоја Мијаиловић је више пута истакао да је буџет клуба 27.000.000 евра. За тај новац може да се склопи широк ростер (на време, упркос лошем стању на тржишту), а Партизан себи дозвољава да већ велики број утакмица игра са једним центром и једним плејмејкером, од чега се плеј Џонс повредио, а центар Џонс замало повредио против Париза када се ухватио за ногу.
Једноставно, Партизан нема ширину у играчком кадру што је и сам Жељко Обрадовић истакао.
Да ли управа није на време обезбедила новац (а истиче да новац није проблем) или спортски сектор на челу са Зораном Савићем и Жељком Обрадовићем није добро одрадио посао и потписао довољан број играча за овако велику потрошњу, сазнаћемо можда у наредном периоду.
Чудно је видети Партизан да неке утакмице игра са мањим бројем од 12 играча упркос, за наше услове, астрономском буџету. Сличан има и Црвена звезда која је на старту ове сезоне (експресно и на време) довела замену за повређеног Ривера у виду Мотијејунаса, а онда и замену за повређеног Картера у виду Батлера.
Партизан се прилично мучи у том сегменту.