На дневном реду Савета безбедности, којом председава Русија, требало би да се нађу извештаји о стању у БиХ у последњих шест месеци, достављен из ОХР-а и онај који је доставила Влада Републике Српске.
Према извештају Владе Републике Српске првих шест месеци је обележила криза изазвана недејтонским и неуставним потезима Кристијана Шмита, који у Српској није признат за високог представника, јер његово именовање није потврђено у Савету безбедности, како то налаже Дејтонски мировни споразум.
С друге стране у извештају ОХР-а, Шмит тврди да је протеклих пола године обележила политичка криза изазвала потезима Милорада Додика.
Република Српска има велика очекивања од сутрашње седнице СБ УН, а председник Милорад Додик потврдио је у уторак, након сусрета са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом у Минску, да је постигнута сагласност да мандат Мисији Еуфор-Алтеа буде продужен за још годину дана. Додик је, наиме, раније имао примедбе на функционисање мисије за коју је тврдио да неретко поступа по захтевима политичког Сарајева.
Спекулише се да Русија, као председавајућа, неће дозволити Шмиту да поднесе извештај о полугодишњем стању у БиХ, јер га као и Република Српска сматра неименованим странцем, који је себи дао за право да мења законе и доноси одлуке за чије непоштовање су предвиђене строге санкције.
Такође, последњих седмица се спекулише о одласку Шмита из БиХ, односно да ће поднети оставку наводно из здравствених разлога.
Савет безбедности УН од потписивања Дејтонског споразума сваких шест месеци разматра стање у БиХ на основу извештаја који шаље ОХР.
У најновијем извештају достављеном СБ УН за сутрашњу седницу, који обухвата период од априла до октобра ове године, наводи се да се Босна и Херцеговина суочава са „кризом која је оптеретила институције настале у имплементацији Општег оквирног споразума за мир“, али да мир сам по себи „и даље превладава… упркос политичким тензијама које су уследиле након напада на темељне принципе Споразума“.
„Општи оквирни споразум за мир није опционалан. Његове гаранције нису ствар избора. Територијални интегритет и политичка независност земље морају бити поштовани од стране свих - и у земљи и на међународном плану“, наводи Шмит, пренели су јуче федерални медији.
Најдетаљнији делови извештаја односе се на осуђујућу пресуду против Милорада Додика,због непоштовања одлука Шмита, након које му је ЦиК БиХ одузела мандат председника Републике Српске и расписала превремене председничке изборе у Српској за 23. новембар.
Шмит описује дубоко подељену политичку сцену, истичући да је државна коалиција пропала након што су странке коалиције „тројка“, коју чине СДП, НиП и НС, раскинуле савез са Додиковим СНСД-ом, док се ХДЗ БиХ успротивио реструктурирању Савета министара.
„Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине остала је парализована, док рад Савета министара није дао очекиване резултате“, наводи се, између осталог, у извештају ОХР.
За Шмита је питање државне имовине један од најхитнијих изазова на које је потребно обратити пажњу. Упозорава да постојећа забрана располагања државном имовином, коју је увела одлука Уставног суда БиХ, доводи у неповољан положај оне који поштују закон, а нарочито Федерацију, која се суочава с „негативним економским последицама које би могле довести до потпуне блокаде“.
Предлаже се ублажавање забране како би се омогућили законити развојни пројекти, наглашавајући да поштовање судских одлука не сме водити економској штети.
„У тренутном политичком контексту, нереално је очекивати да се свеобухватно решење о расподели државне имовине може постићи на државном нивоу уз сагласност власти Републике Српске. Међутим, важно је за Босну и Херцеговину да се забрана располагања ублажи како би се осигурало да власти које поштују владавину права не буду кажњене нити спречене да покрећу развојне пројекте“, наводи се у извештају ОХР.
С друге стране, у извештају Републике Српске достављеном Савету безбедности наводи се да међународна заједница треба да недвосмислено одбаци покушај уклањања председника Републике Српске Милорада Додика који је осуђен, не због кршења закона који је донесен како је предвиђено Уставом, него због кршења неуставног декрета неизабраног странца који ни формално није на функцији на коју се позива.
„Ако владавина права ишта значи, онда мора значити да појединац не може бити осуђен на основу `закона` који је очигледно неуставан. Кристијан Шмит није легитимни високи представник, а Дејтонски споразум налаже да именовање на функцију високог представника одобри Савет безбедности УН“, истиче се у извештају.
Чак и да Шмит јесте легитимни високи представник, истиче се у извештају, ни Дејтонски споразум, нити било који други извор права високом представнику не даје овлашћење да намеће законе, а камоли да смењује демократски изабране лидере, наводи се, између осталог, у извештају Владе Републике Српске.
Погледајте и: