Прекривен слојем сала дебљине пола метра и довољно јаким да пробије арктички лед, гренландски кит (Balaena mysticetus) на први поглед можда не делује као симбол дуговечности. Па ипак, овај арктички морски див тежак 80 тона може да живи више од два века, а научници су сада открили молекуларни траг који објашњава његову изузетну дуговечност.
Ново истраживање објављено у часопису Нејчр показује да се ћелије гренландског кита ослањају на протеин активиран хладноћом како би поправиле оштећену ДНК. Ово откриће помаже да се објасни како кит успева да се одупре раку и болестима повезаним са старењем, упркос својој огромној величини и дугом животном веку.
„Сви знају да су гренландски китови изузетно дуговечни, али нико није знао зашто. Ово указује на то да је циљање поправке ДНК ради побољшања стабилности генома веома ефикасан начин за постизање екстремне дуговечности“, каже Жијонг Мао, молекуларни биолог са Универзитета Тонгђи у Шангају који није био укључен у истраживање.
Корак ка потенцијалном успоравању старења
Када су научници омогућили да се китов протеин производи у људским ћелијама, открили су да су механизми поправке ДНК у њима постали знатно моћнији. Мао је додао да би разумевање овог процеса једног дана могло открити начине за успоравање људског старења.
Пошто су гренландски китови угрожена врста и једна од највећих животиња на Земљи, немогуће их је проучавати у заточеништву. Уместо тога, научници предвођени Вером Горбуновом, биологом са Универзитета Рочестер у Њујорку која проучава старење, ослањали су се на узорке ткива које су доставили ловци Инупијак Инуити са севера Аљаске.
Њен тим је открио да ћелије китова, иако се брже претварају у злоћудне када дође до мутација, подлежу мањем броју мутација захваљујући бољој поправци ДНК. Ова способност долази од протеина званог CIRPB, који се активира на ниским температурама. Када је CIRPB уведен у људске ћелије и воћне мушице, побољшао је поправку ДНК, продужио животни век и повећао отпорност на зрачење.
„Најузбудљивија порука коју ово истраживање доноси је да постоји простор за побољшање. Можемо побољшати поправку наше ДНК“, рекла је Горбунова.
Погледајте и: