Хиљаде ових малих предмета — који су често високи само пет центиметара и широки 2,5 центиметра — данас су изложени у музејима. Они сведоче о уметничкој традицији у древном Ираку и Сирији, која је остала непрекинута од касног четвртог до првог миленијума пре нове ере, преноси портал Phus.org.
У суштини, цилиндрични печат је био мала скулптура која је имала битну практичну сврху: потписивање докумената. Обично је био направљен од драгог или полудрагог камена као што су лапис, ахат или халкедон.
Слике и текстови су угравирани у камен, али су ове ознаке морале бити израђене обрнуто од изгледа приликом употребе. Приликом ваљања по влажној глиненој табли, гравирани трагови су остављали плиткорељефне ознаке – да власник предмета одобрава писани документ.
У том смислу, отисак цилиндричног печата је претеча модерних ручних и дигиталних потписа.
Док су цилиндрични печати били творевина Сумера који су насељавали јужну Месопотамију пре око 6.000 година, брзо су се проширили на остатак западне Азије и источни Медитеран и постали важни предмети у свакодневном животу.
Заједнице у овом огромном региону — посебно у Месопотамији, сиромашној сировинама — увозиле су камење из удаљених земаља да би правиле своје печате.
Месопотамци су вадили диорит из Омана, лапис из Авганистана, халкедон и ахат из долине Инда и других делова јужне Азије. Печати направљени од овог егзотичног камења били су посебно вредни, тако да су их могли приуштити само припадници елите.
Често повезани са државом и храмовима, ти људи су обично били из владарских породица, високорангиране бирократе и свештеници. Насупрот томе, људи из нижих класа користили су печате направљене од мање вредних материјала, као што су кречњак, глина или стакло.
Месопотамци и њихови савременици у западној Азији изражавали су свој идентитет не само путем материјала својих печата, већ и путем текстова и слика угравираних на њима. Текстови на печатима су често представљали власнике именом, пореклом, полом, професијом и родним местом.
Захваљујући овим информацијама, истраживачи знају да су печате имали не само мушкарци, већ и богате жене, иако у много мањој мери.
Верски идентитет се такође преносио путем дугих молитви упућених личним боговима или путем слика које приказују богове и вернике.
Спектар слика на цилиндричним печатима био је широк. Хиљадама година, мајстори који су правили печате урезивали су сцене које представљају свакодневни живот и природу, верске ритуале, ратовање, архитектонске приказе и митске приче са боговима, херојима и хибридним створењима попут крилатих коња и грифона.
Много овог сликовног богатства било је резултат личних избора власника, често се односећи на њихов идентитет.
У неким изузетним случајевима, месопотамски краљеви или њихови помоћници надзирали су и одобравали дизајн цилиндричних печата које су поклањали високим званичницима.
Многи печати делују као да су већ били са изрезбареним популарним културним мотивима пре него што су продати, иако су потребни чврсти археолошки и архивски докази да се то потврди.
Цилиндрични печати дају широк увид не само у древну месопотамску уметност и културу, већ и у умове појединаца. Са урезаним персонализованим сликама и текстовима који одражавају њихов поглед на живот и друштво, печати су били тесно повезани са својим власницима.
Губитак печата се сматрао врло лошим предзнаком за власника. Насупрот томе, савремени потписи су често деперсонализовани и генерички.
Цилиндрични печати — заједно са градским животом, организованом религијом и бирократијом — били су кључна компонента древне месопотамске цивилизације савремени живот.
Погледајте и: