„Производња таквог робота, у принципу, је изводљива, али изузетно сложена. Да би уређај могао да извршава чак и релативно једноставне задатке — као што су гашење светла, распоређивање предмета или отварање врата — мора да уме да се оријентише, истовремено обрађујући визуелне, звучне, просторне и тактилне информације. За човека је отварање врата интуитивно кретање, а за уређај је то десетина ситних одлука, од којих свака може довести до грешке. Роботу је потребно да разуме где се налази брава, у ком се смеру окреће, колико снажно треба да је притисне и тако даље“, појаснио је извршни директор „Смарт енџинс“ и доктор техничких наука Владимир Арлазаров.
„Најбољи пример су паметни телефони. Прво су били доступни само елити, а сада готово сви поседују такве уређаје. Вероватно ће се исто десити и са роботима — у будућности ће бити доступни широком кругу људи“, упозорио је Кононов.
Истовремено ће се наставити развој „киборгизације“ људи, односно стварање напредних аугментација (нпр. реконструкција костију) и замена делова тела. Први кораци у том правцу већ су предузети, закључио је експерт.