„Нажалост, кад год имамо такве случајеве где су главни актери и одређене политичке личности, увек треба тумачити одлуке управо кроз призму политике и одређених политичких одлука које би требало да изазову импликације“, коментарише Перишић.
Он додаје да се последњих година заиста врши велики притисак на Републику Српску, што је део притисака који се врше на Србију кроз различита међународна деловања по многим нивоима.
„Сама одлука Уставног суда БиХ може да изазове додатне тензије у Републици Српској, али срећа је била да је рационалним промишљањем и рационалним понашањем најзначајнијих личности (ту пре свега мислим на Милорада Додика) избегнута додатна ескалација тензија у том подручју“, истиче Перишић.
Високи представник – апсурд и диктаторска моћ
Перишић оштро критикује позицију високог представника у БиХ:
„Видећемо каква ће бити судбина тзв. високог представника Шмита. Говори се све више о томе да ће он у неком наредном догледном периоду бити повучен са те позиције, тако да и ту треба пратити ко ће бити именован на ту позицију, да ли ће велике силе имати консензус по том питању, као и да ли ће уопште бити именован. То је, наравно, питање“, констатује наш саговорник.
Он подсећа да је Дејтонски споразум учинио оно што је било неопходно у тренутку када је био договорен и спроведен, а то је да се успостави мир у Босни и Херцеговини.
Међутим, напомиње да све оно што се даље развијало – бонска овлашћења која је добио високи представник доводе до тога да високи представник има скоро статус апсолутног монарха у Босни и Херцеговини.
„Не знам ниједну политичку фигуру било где у свету која има толика овлашћења осим неких диктатора у одређеним режимима. Па можда краљ бившег Свазиленда. Шмит је још само за разлику од краља Свазиленда увео нешто несвакидашње – на дан избора он мења изборни закон и број посланика који ће бити бирани. То је нешто што је заиста несхватљиво и невероватно “, наводи Перишић.
Геополитичке промене – повлачење Америке и нови фокус САД
Одржана је и седница Савета безбедности Уједињених нација о Босни и Херцеговини, истиче Перишић и подсећа на речи америчког представника при Уједињеним нацијама да Вашингтон више практично неће учествовати у оном пројекту изградње такозване либералне државе која се тридесет година спроводила у Босни и Херцеговини.
Он објашњава да се ради о пројекту унитаризације БиХ, што отвара питање да ли ће се Америка заиста повући:
„То треба повезати са актуелном ситуацијом у САД, где администрација Доналда Трампа има један другачији приступ политици, а самим тим и појединачним случајевима попут Босне и Херцеговине“, објашњава Перишић.
Према Перишићевој оцени, за америчког председника Доналда Трампа приоритети су успешно решавање изазова на другим фронтовима. После тога, он ће се посветити и Балкану, јер „јасно је да је Балкан континуирано нестабилан“.
Смањени капацитети Немачке и Британије
Немачка и Велика Британија покушавају да заузму вакуум који настаје повлачењем Америке, али питање је да ли за то имају капацитете, каже Перишић. Он објашњава да су те земље суочене са унутрашњим кризама и економским проблемима, због којих морају пажљиво размишљати о последицама својих одлука.
Ипак, Запад не прашта непослушност, констатује Перишић. Пресуда Уставног суда зато представља неку врсту батине којом покушавају да Додика дисциплинују.
Међутим, он истиче да је Додикова политика сада другачија:
„Видимо да се Додик стишао, променио реторику и не излази јавно са истим интензитетом као раније. То може бити део шире стратегије да се сачувају интереси Републике Српске.“
Перишић сматра да Додик „можда штити интересе Републике Српске на рационалан начин, спречавајући да додатни сукоби угрозе оно што је до сада постигнуто“.
Српска неће мењати политику, све и да се власт промени
Не постоје назнаке да ће Република Српска променити политику, барем у погледу преношења надлежности на заједничке органе власти, каже Перишић и наглашава да о томе у Српској постоји консензус.
„Очекујем да ће у наредним месецима бити разговора између САД и Русије о региону, што би могло затворити простор за друге актере,“ наводи Перишић.
Он истиче да је стабилност региона и даље важна тема на светској сцени, али и да је кључна снага - отпорност српског народа у региону.