Извори су рекли да је Велика Британија, која контролише бројне територије на Карибима где су смештене њене обавештајне службе, годинама помагала САД да лоцирају пловила осумњичена да превозе дрогу како би америчка обалска стража могла да их пресретне.
То је значило да би бродови били заустављени, укрцани, посада притворена, а дрога заплењена, навели су извори.
Пауза у обавештајним активностима
Обавештајни подаци су обично слати Заједничкој међуагенцијској групи Југ, радној групи стационираној на Флориди која укључује представнике бројних партнерских земаља и ради на смањењу илегалне трговине дрогом. Међутим, убрзо након што су САД почеле смртоносне нападе на бродове у септембру, Велика Британија је постала забринута да би САД могле да користе обавештајне податке које су им дали Британци за одабир мета.
Британски званичници верују да амерички војни напади, у којима је погинуло 76 људи, крше међународно право, рекли су извори, напомињући да је пауза у обавештајним активностима почела пре више од месец дана.
Комесар УН за људска права Фолкер Тирк изјавио је прошлог месеца да напади крше међународно право и представљају "вансудско убиство".
"Велика Британија се слаже са том проценом. Пре него што је америчка војска почела да диже бродове у ваздух у септембру, сузбијањем илегалне трговине дрогом бавиле су се снаге реда, а америчка обалска стража, чланови картела и шверцери дроге третирани су као криминалци са правима на законит поступак, нешто у чему је Велика Британија радо помогла", рекли су извори за Си-Ен-Ен.
Британска амбасада у Вашингтону, Пентагон и Бела кућа нису одговорили на захтеве за коментар, наводи америчка телевизијска мрежа.
Међутим, администрација америчког председника Доналда Трампа тврди да америчка војска може легално да убија осумњичене трговце људима јер они представљају непосредну претњу Американцима и непријатељске борце који су у оружаном сукобу са САД, наводи се у допису који је администрација послала Конгресу.
Канцеларија за правно саветовање Министарства правде издала је мишљење, које је и даље поверљиво, а Трамп је означио низ нарко-картела као стране терористичке групе.
Бела кућа је више пута поновила да су поступци администрације у потпуности у складу са Законом о оружаним сукобима, облашћу међународног права која је осмишљена да спречи нападе на цивиле.
Питање о легалности удара
Међутим, правни стручњаци кажу да би се Закон о оружаном сукобу и даље примењивао на цивилне трговце дрогом и да обележавање групе као стране терористичке организације не овлашћује аутоматски употребу смртоносне силе. Неколико чамаца које су погодиле САД или су стајали у покрету или су се окретали када су нападнути поткопава тврдњу администрације да су представљали непосредну претњу која се није могла решити забраном и хапшењем, наводи амерички тв канал.
Командант Јужне команде САД, адмирал Алвин Холси, понудио је оставку током напетог састанка прошлог месеца са министром одбране Питом Хегсетом и председником Здруженог генералштаба након што је покренуо питања о легалности удара.
Холси ће напустити своју функцију у децембру, само годину дана након што је на челу Јужне команде.
Канада, још један кључни савезник САД који је скоро две деценије помагао Обалској стражи САД у пресретању осумњичених трговаца дрогом на Карибима, такође се дистанцирала од америчких војних удара.
Извори су за Си-Ен-Ен рекли да Канада намерава да настави партнерство са Обалском стражом, под називом „Операција Кариби“. Међутим, земља је јасно ставила до знања САД да не жели да се њени обавештајни подаци користе за циљање бродова за смртоносне нападе.
Портпарол канадског Министарства одбране изјавио је прошлог месеца канадским медијима да је важно напоменути да су активности канадских оружаних снага у оквиру „Операције Кариби“, спроведене у координацији са Обалском стражом Сједињених Држава, одвојене и различите од америчких војних удара на осумњичене бродове за превоз дроге.
Погледајте и: