Дефанзивац Милана причао је и о новом селектору Вељку Пауновићу, емоцијама, сетио се Лисабона и Португалије, сада је на реду Енглеска на Вемблију.
Први наступ био је против Русије у Москви 3. септембра 2020. године.
У разговору за званични сајт Фудбалског савеза Србије, Страхиња Павловић говорио је о емоцији јубилеја, значају мечева са Енглеском и Летонијом, Милану, Вељку Пауновићу, о свему што га чини симболом нове снаге нашег тима. И о оном тренутку у Лисабону, кад је Митров гол у 90. минуту заувек променио све – и веру, и амбиције, и осећај да Србија опет има тим који никад не одустаје. Сада је на реду меч са Енглеском, на Вемблију, у четвртак о 20.45.
„Пре свега, много ми је драго што радимо интервју у овој просторији (ВИП на терену број 1 у СЦ ФСС). Окружени овим прелепим фотографијама, осећам се као део историје. волео бих чешће овде да разговарамо. Што се тиче јубилеја, рекао сам већ хиљаду пута да је репрезентација за мене увек на врху листе приоритета. Пошто сам овако брзо догурао до 50 наступа, надам се да ћу до краја каријере имати још много утакмица и много заједничких радовања са друговима из националног тима.“
Јубиларни наступи увек имају посебну драж. Страхињин први је био против Русије у Москви, 3. септембра 2020. године.
„Митров гол утехе и и пенал који сам направио, то ми прво пада на памет. Дебији се увек чекају са посебном емоцијом и увек се деси нешто што ниси очекивао. Срећом, утакмица је била у оквиру Лиге нација и није носила неки велики такмичарски значај. Био сам пресрећан због првог наступа за Србију и сигурно да та Русија остаје вечно у сећању, без обзира на резултат.“
Десета је била против Катара у Дебрецину.
„Сећам се Дуциног интервјуа после утакмице, у сред реченице је сазнао информацију да је Португал дао два гола Ирској и избегао пораз. Сви смо били утучуени и поред наше победе од 4:0. Испоставило се да нас је то још више зближило и мотивисало да квалификације завршимо на фантастичан начин, победом у Лисабону.“
Двадесета против Словеније.
„Страшно прво полувреме, чинило се да ћемо да победимо са 5:0. Словенци су се вратили и мало је фалило да дођу до победе у последњих 20 минута.“
Тридесета против Мађарске није се поклопила са добрим резултатом.
„Тешка утакмица у Будимпешти и мала утеха у виду гола који сам постигао за изједначење 1:1. Ајде да прескочимо и четрдесету, мислим да је била у Копенхагену (смех).“
Зато је педесету обележио победом у Андори.
„И ту је кренуло лоше, њуховим чудним голом са пола терена. Срећом, брзо смо изједначили и после је све дошло на своје место.“
Јубиларни наступи увек имају посебну драж. Страхињин први је био против Русије у Москви, 3. септембра 2020. године.
„Митров гол утехе и и пенал који сам направио, то ми прво пада на памет. Дебији се увек чекају са посебном емоцијом и увек се деси нешто што ниси очекивао. Срећом, утакмица је била у оквиру Лиге нација и није носила неки велики такмичарски значај. Био сам пресрећан због првог наступа за Србију и сигурно да та Русија остаје вечно у сећању, без обзира на резултат.“
Десета је била против Катара у Дебрецину.
„Сећам се Дуциног интервјуа после утакмице, у сред реченице је сазнао информацију да је Португал дао два гола Ирској и избегао пораз. Сви смо били утучуени и поред наше победе од 4:0. Испоставило се да нас је то још више зближило и мотивисало да квалификације завршимо на фантастичан начин, победом у Лисабону.“
Двадесета против Словеније.
„Страшно прво полувреме, чинило се да ћемо да победимо са 5:0. Словенци су се вратили и мало је фалило да дођу до победе у последњих 20 минута.“
Тридесета против Мађарске није се поклопила са добрим резултатом.
„Тешка утакмица у Будимпешти и мала утеха у виду гола који сам постигао за изједначење 1:1. Ајде да прескочимо и четрдесету, мислим да је била у Копенхагену (смех).“
Зато је педесету обележио победом у Андори.
„И ту је кренуло лоше, њуховим чудним голом са пола терена. Срећом, брзо смо изједначили и после је све дошло на своје место.“
Голови такође заузимају посебно место у књизи успомена.
„Првенац је био против Јамајке, али гол против Камеруна има посебну вредност. Неописив осећај. Светско првенство, утакмица од кључног значаја за пласман у други круг, атрактиван гол. Најежим се када помислим на тај тренутак. Гол који ћу памтити до краја живота.“
Златна лопта коју је заслужио за 50 наступа носи сомболику, емоцију, али и обавезу.
„Пре свега понос, јер је огромна част бранити боје своје земље и на свакој од тих 50 утакмица осећај је бо феноменалан. Са друге стране, ту је и велика одговорност. Нисам више клинац, већ један од играча кога многи сматрају лидером екипе. Немамо пуно играча који имају преко 30 година. Ту су Рајко, Коле, Митар… Гудељ… и одмах после њих Блеки, Дуца, ја… Морамо да будемо пример млађима који улазе у репрезентацију.“
Окупљање за новембарске изазове протиче у одличној атмосфери, без обзира на ситуацију у групи и чињеницу да наша судбина зависи и од резултата других утакмица.
„Сигурно да није лако, најлепше је када све држите у својим рукама. Ипак, шансе и даље постоје. Гледамо да победимо обе утакмице и не бавимо се калкулацијама. Кад год смо размишљали о другима, нисмо добро прошли. Тешко је, али док год постоје шансе, ми ћемо да се боримо. Можда из ове ситуације можемо да извучемо корист, да нам то буде једна врста растерећења. Изађемо максимално мотивисани на Вембли, дамо све од себе да победимо великог ривала, ако не успемо пружимо руку и идемо даље.“
Промена на клупи репрезентације и долазак Вељка Пауновића доноси нови импулс.
„Одмах по доласку у Стару Пазову обавио је један разговор са мном, после смо имали састанак сви заједно где нам је представљен његов план рада и шта нас очекује пред мечеве са Енглеском и Летонијом. Први утисци су одлични. Вељко је стручњак који је нашој земљи донео пуно радости. Срећан сам што је овде и што се на сваком кораку осећа да верује у тим и да верује у добар резултат.“
Осећа се и повезаност са генерацијом светских шампиона са Новог Зеланда која сада чини окосницу А тима.
„Мислим да су ти момци сада у најбољим и најзрелијим фудбалским годинама. Зато је добра ствар што ће поново сарађивати са човеком под чијим вођством су освојили Светско првенство. Имамо једну феноменалну групу, рекао бих јако добру екипицу која заслужује много више од овога што говори тренутни пласман на табели наше квалификационе групе.“
Свака промена доноси нову енергију, али у исто време изискује и време прилагођавања. Колико играчима значи што долази неко ко разуме „унутрашњу“ динамику тима, јер је и сам био део система ФСС и зна кроз шта репрезентативци пролазе?
„Нормално је да у почетку буде теже, вероватно ће доћи и до промене формације, играћемо тотално другачије, са тотално другачијим захтевима. Проблем је што немамо пуно времена за припрему меча против Енглеске. У понедељак смо имали тренинг опоравка, у уторак два тренинга, среду један и одмах летимо за Лондон. Спавање у хотелу и одмах сутрадан утакмица. У сваком случају, за оне основне ствари има сасвим довољно времена, битно је да све што Вељко тражи од нас, брзо прихватимо и усвојимо, верујем да ћемо до четвртка бити потпуно спремни за велику утакмицу.“
Вељко је већ послао јасну поруку – ‘ко верује у победу, биће са нама, остали нису добродошли’.
„Нико од нас не би био сада у Пазови да не верује у победу против Енглеске. Још нисам упознао спортисту и фудбалера који не верује да може да победи било ког ривала. Верујемо и идемо у Лондон да пружимо 100 одсто наших могућности.“
Интервју са Страхињом Павловићем завршавамо као у свлачионици – кратко, директно, без калкулација. Брза питања, још бржи одговори. Јер, како сам каже, нема пуно времена за размишљање.
Који саиграч из репрезентације је најгласнији, а који најтиши у свлачионици?
„Терза је најгласнији, Гудељ најтиши. Скоро да глас не можеш да му чујеш (смех).“
Која песма се најчешће пева у аутобусу после победе репрезентације?
„Уффф… Терза има хиљаду ‘својих’ песама, то не може да се издржи. Зато ми је најлакше да ставим слушалице и да се искључим.“
Која музика се чује у тим слушалицама.
„Мање је музике, углавном ТВ Аренаспорт. Враћам снимак утакмице, анализирам детаље… Обожавам то да гледам.“
Најтежи нападач против кога си играо до сада у каријери?
„Жиру, Лукаку, Лаутаро…И наравно, Дуци Влаховић је веома незгодан. Играли смо скоро са Јувентусом, ушао је у последњих 20 минута и задао нам много проблема. А замисли да га не поменем поред ове тројице (смех).“
Једна реч или једно име које ти прво падне на памет када чујеш ‘Енглеска’?
„Вејн Руни.“
Саиграч из репрезентације који има највише смисла за хумор.
„Терза, Дуци, Чупа.“
Саиграч из репрезентације који би једног дана могао да постане селектор Србије?
„Миленковић. Ту немам ни најмање сумње. Блеки је права вага… све анализира и све вага до најситнијег детаља. Када смо сами у соби, о чему год да разговарамо, он увек окрене причу на фудбал и на тактику. Сигуран сам да ће једног дана бити одличан тренер.“
Савршен клизећи старт којим спашаваш гол или гол главом у 90. минуту?
„Без дилеме, гол главом у 90. минуту.“
Стадион на ком си играо да те је искрено оставио без даха?
„Сан Сиро. Апсолутно. У четвртак ћу први пут у каријери играти на Вемблију, али сам готово сигуран да не може да се поред са Сан Сиром. Стадион у Милану је истински храм фудбала.“
Ритуал који ти доноси срећу?
„На масажи сам увек у исто време пред сваку утакмицу, исто тако и са активацијама пред излазак на терен.“
Саиграч из репрезентације који би могао да буде успешан глумац?
„Дуци Влаховић.“
Фудбалер Милана са најбољим стилом облачења. Немој, молим те, рећи – Рафа Леао?
„Не, не, не… Рафа би био на последњем месту. Одговор је – ја. Мени се највише свиђа мој стил облачења. Рафа има неки свој фазон, уђите на његов Инстаграм и видећете да је то потпуно другачије од мене. Милано нуди толико могућности и није тешко обући се онако како волиш и у чему се осећаш пријатно.“
Прва помисао када видиш фотографију прославе Митровог гола у Лисабону и ваше изразе лица који му еуфорично трчите у загрљај.
„Страст, понос, историја. Најлепши и најемотивнији тренутак у мојој досадашњој каријери.“
О Светском првенству 2026. за сада ни речи. Само кратко, али у ‘офу’, без камере и микрофона. На помен САД-а, Мексика и Канаде, очи му се опет зацакле – исто као оног дана када је први пут обукао дрес са државним грбом. „Сан се не мења“, додаје. „Мењају се само препреке до сна.“
Можда је баш у тој једноставној реченици скривена суштина Павловићевог пута – у спремности да издржи, да расте, да никада не посустане. Јер, док има ватре у очима, Србија зна да има зид пред својим голом.