„Украјина ће се суочити са кризом финансирања када дође 2026. година – средства јој могу нестати већ у фебруару, ако Белгија не укине блокаду плана о додели репарационог кредита“, истиче лист.
Проблем настаје због блокаде плана о додели „репарационих кредита“ вредних 140 милијарди евра, који би се финансирали из замрзнуте имовине Банке Русије у Белгији.
Белгија је у октобру блокирала иницијативу, захтевајући гаранције да у будућности сама неће морати да исплати одштету Русији. Лидери ЕУ планирају да питање поново размотре на самиту у децембру, али „постоји мало знакова да званичници ЕУ и влада Белгије могу изаћи из ћорсокака“.
На европском самиту крајем октобра у Бриселу, премијер Белгије Барт де Вевер изјавио је да Европска комисија није успела да му представи јасан и озбиљан предлог који би га уверио да коришћење замрзнутих руских средстава за финансирање Украјине може бити „легално“ и да неће наштетити угледу ни Белгије, ни еврозоне у целини.
Пошто су САД обуставиле финансијску помоћ Кијеву, ЕУ ће морати сама да трага за решењем.
„Ако не буде репарационих кредита, веома је мало вероватно да ће државе-чланице пристати на државно задуживање“, наводи Политико.
Стога ће средства за подршку Украјини највероватније морати да обезбеди „коалиција вољних“, све то у условима политичке нестабилности и корупционог скандала у земљи.
Раније је лист процењивао да ће проблеми са финансирањем настати тек у априлу 2026. године, али је прогноза недавно ревидирана.