Ово за Спутњик каже физичар, научни саветник у Институту за нуклеарне науке Винча и фронтмен групе „Гладни научници“, др Владимир Ђоковић.
Иза њега је више од 80 научних радова, одговоре које није нашао у познатим формулама, непрестано тражи у уметничком раду, као текстописац, композитор и певач.
„У Институту Винча развијам методе за контролу кретања наночестица - тзв. наномотора. Кретање контролишемо ласерима са идејом да их усмеримо да испоруче лек у одређену тачку људског тела. У студију, спремамо „Спонтано нарушење симетрије“, трећи албум. Уживамо. Не намеравамо да станемо“.
Ђоковић се бави истраживањима у области нанонаука и нанотехнологија. Две године провео је на постдокторским студијама у Јужноафричкој Републици, пет година био је гостујући професор Америчке свемирске агенције, при „НАСА“ центру на Универзитету у Северној Каролини.
Могло би се рећи да су и „Гладни научници“ настали у лабораторији, Ђоковић је бенд оформио са колегама, физичарем Јованом Бланушом и доктором математике Владимиром Перовићем.
Постава се мењала, али жар је остао исти. Први албум „Општа теорија бесмисла“ изашао је 2020., „Нова Космогонија“, непуне две године касније. Синглови са трећег већ се врте.
Општа теорија бесмисла
Критика их смешта у поп, односно мејн стрим рок, али Ђоковићева музика додирује и друге правце. Свим песмама заједничка је филозофска мисао његових текстова, а наслови албума намерна су асоцијација на научне теме:
„Постоји општа теорија релативитета, Ајнштајнова, једна од најважнијих формула у историји науке. Ми смо се поиграли и пребацили је у општу теорију бесмисла. Пошто постоји специјална теорија релативитета, ми можда имамо и специјалну теорију бесмисла на овим просторима. Идеја је да научне теме дискретно подвучемо кроз рокенрол израз“.
Пригрли утопију новог доба
У белом мантилу, у разваљеној лабораторији снимљен је спот за песму „Црни квадрат“ која сјајно осликава Ђоковићеве теме. Поручује, заборави на то ко си ти, заборави на утеху прошлости, заборави на улогу роба и пригрли утопију новог доба. То је, каже, оно што нам се данас нуди:
„Овај процес је почео у 18. веку са буржоарским револуцијама, нови економски систем тражио је нову идеологију, и нову врсту уметности. Добили смо идеју боље будућности, само треба развојем технологије да стигнемо до те утопије. Историја је постала непотребна, и скрајнута је. Тако је било и у уметности. „Црни квадрат“, слика Казимира Маљевича, је слика новог доба са које можете да учитате и понор, бесмисао. Сматрам да треба да гледамо унапред, али и уназад. Не учимо из историје, па упадамо у ћорсокаке, верујемо у утопијске идеологије. Некад у социјализам, а сад у неолиберализам. Све то увек треба да буде кроз некакву динамику, пустимо да постоји врста плурализма, идеја која ће да се боре“.
Нано честице
© пресс-служба МФТИ
Обуздавање наночестица у Винчи
Рад у нанонаукама званично је у свету почео 2003. године, а наш саговорник је већ 2000. урадио први научни рад на ту тему, са колегом Јованом Недељковићем.
Објашњава да наночестице имају јако велику примену, али зато што су мале, њима је јако тешко манипулисати. Са својим тимом у Винчи ради управо на томе:
„Развијали смо методе синтезе и модификације наночестица, пратили како се крећу кроз ћелију. Терамо их да се крећу и покушавамо да их контролишемо, да би могли да их искористимо за разне примене. Такве честице се зову наномотори. Ми правимо наномоторе на светлосни погон. Гађамо их ласерима да би контролисали њихово кретање са идејом да на другом крају ставимо лек и водимо их, рецимо, директно ка ћелији рака“.
Гладни научник у НАСА
Фронтмен „Гладних научника“, стручњак је и за тзв. пијезоелектричне полимере и сензоре који се праве од ових материјала. То знање довело га је до Америчке свемирске агенције, заједно са колегом, професором Владимиром Павловићем.
„Позвали су нас да дођемо тамо, радимо на томе, да развијамо. Ми смо то, наравно, искористили. Они имају невероватну опрему. Могли смо да пустимо себи на вољу, идејама. Увек имамо идеје, али морамо да их контролишемо, не можемо да урадимо све што желимо. Тамо можете да урадите све што желите. То је било велико, јако фино искуство“.
Ђоковић не зна да ли је његов пројекат конкретно заживео у оквиру Америчког свемирског програма, њиме управља „НАСА“, она је власник, али је његова сатисфакција што је на основу тог рада објавио неколико научних радова.
"Гладни научници" ускоро издају свој трећи албум „Спонтано нарушење симетрије“
© Фото : Спутњику уступили Гладни научници
Прогоне нас авети
Песме „Гладних научника“ настају тако што овај научник прво певуши, компонује музику, а затим по њој пише текстове. Каже да га теше исповести Ника Кејва који признаје да сваки дан седи осам сати и пише, не би ли добио добар текст.
„Ретки су људи који их само избаце из себе, можда је то био Бора Ђорђевић. Сваки текст је некакво порађање, излази из неке тешке муке и то је јако дуготрајан процес. А са друге стране, има тај неки екстатички ефекат. Потрошите много времена, а онда, у неколико минута, текст се сам од себе склопи. Зато људи воле да се баве у уметношћу, јер негде дубоко из вас је изашло нешто, да тога нисте били свесни“.
Велики успех постигла је песма „Прогоне нас авети“ настала из жеље за комуникацијом са његовим идолима, Нил Јангом и Куртом Кобејном. Јанг је написао „да ли је боље изгорети, него избледети“, те стихове је Кобејн оставио у свом опроштајном писму. Његова песма је, каже, начин да им се одужи за музику којом су га усрећили.
„А прогоне нас авети, и то је природно. Цео живот се борите са неким демонима у себи. Томе нас првенствено учи хришћанство, да смо мешавина добра и зла. Сад нас уче да смо инхерентно добри. Не, ја не верујем у то. Идеја је увек кроз историју да се ти демони који нас прогоне некако зауздају, да покушамо да, колико толико, будемо морални и добри људи“.
Религија и Наука
Међу научним радовима о наночестицама и другим голим оком невидљивим стварима су и три Ђоковићева научна рада који се баве односом науке и религије. Тврди да је агностик, али додаје да агностицизм у суштини каже „верујем да постоје нешто што је више од овог света“. То осећа.
„Потрошио сам живот читајући и учећи о томе, покушавајући себи да објасним какав је тај однос између знати и веровати. Ти филозофски радови су мој покушај да одговорим на односе између религијских и митолошких и научних представа. У бити то је покушај одговора на основна егзистенцијална питања, зашто смо овде, какав је смисао, куда идемо“
Посматрајући симболизам научних формула и симболизам који нуде религијске или митолошке слике, тражио је постојање везе:
„На том најдубљем нивоу, на симболичком нивоу, мислим да сам пронашао везу, али то и даље није научни доказ да Бог постоји. Доказ је начин како ми као људи креирамо моделе и доживљавамо свет, постоје паралеле“.
Др Владимир Ђоковић, научни саветник у Институту за нуклеарне науке Винча и фронтмен групе „Гладни научници“
© Sputnik / Дејан Симић
Тражи се бубњар
„Спонтано нарушење симетрије“, име новог албума, екстремно је важан појам у физици. Фазни прелаз воде у лед, промена структуре кристала, чак и Хигсов бозон, чувена Божија честица, настају као последица спонтаног нарушења симетрије.
Утицало је и на „Гладне научнике“, њихов бубњар Виталиј Антонов, ИТ стручњак из Русије враћа се кући у Москву. За промоцију новог албума треба им нови бубњар. Др Ђоковић каже да је конкурс отворен, посебно за младе музичаре.