Не ради се о томе да неће бити разговора – напротив, сваки разговор је могућ, докле год се подразумева БиХ као систем састављен од два ентитета и три народа. Али, ако се под разговорима подразумева унитаризација БиХ, разговор на тој тачки стаје, истиче Савић за Спутњик.
Посета Вадефула Сарајеву, према речима нашег саговорника, није донела ништа ново у односу на поруке које су до сада у БиХ стизале из Берлина. Међутим, Вадефулове поруке показују да је проблем заправо у ЕУ, која се није прилагодила променама на светском плану и живи у илузији која је далеко од реалности.
Сарајево је било Вадефулова прва станица на балканској турнеји. У главном граду БиХ он је изнео непромењене ставове Берлина – пружио је безрезервну подршку колонијалном управнику БиХ Кристијану Шмиту са којим се састао и пре него што се састао са демократски изабраним представницима три конститутивна народа који живе у БиХ.
Подршка Шмиту ишла је дотле да је активност нелегалног и нелегитимног високог представника представљена као услов свих услова за пријем БиХ у ЕУ.
ЕУ живи у делузивном балону изван реалности
Према Савићевим речима, док се дешавају промене у Вашингтону и на другим местима у свету, ЕУ и даље стоји на истим позицијама на којима је стајала и раније.
„То видимо и у њиховом односу према украјинском сукобу – та деструктивна потреба да се рат одржи нимало не јењава, тако не виде ни разлоге да да дође до нагле промене и када је у питању однос према БиХ. Они су се дубоко заглибили у те своје политичке пројекције. Заправо, живе у делузивном балону који лебди високо изнад реалности и мислим да није ни било очекивано да нагло дођу до схватања како стварност заправо изгледа“, коментарише Савић.
Да Европска унија, а Вадефул који долази из једне од најмоћнијих чланица може се сматрати њеним пуноправним представником, живи у илузијама упркос стварности, Савић показује управо на примеру Кристијана Шмита – када је овај именован на место високог представника без сагласности Савета безбедности УН Немачка је имала стабилну сарадњу са бившијм режимом који је владао у Вашингтону – администрацијом некадашњег председника Џозефа Бајдена.
Данас, са доласком на власт Доналда Трампа, тај систем је размонтиран, а сам Кристијан Шмит више нема никакву моћ без Мајкла Марфија, некадашњег амбасадора САД у БиХ, додаје он.
Немачка подршка Шмиту је, наставља Савић, разумљива (јер Шмит долази из Немачке), а суштински, на терену не значи много.
„Самим тим, његова моћ више нема смисла, јер Немачка као подизвођач радова није имала много директног утицаја на БиХ. Наравно, не треба потцењивати моћ Немачке, али њен утицај више је био плод координисане међународне акције која је своје седиште имала у Америци, а не у Европи“, наводи Савић.
Изoловани европски случај
Подршка Шмиту упркос свему може се тумачити и на друге начине. На пример, као преговарачка тактика, да Немачка жели да питање Шмита и даље буде на столу, како би испословала уступке на другим местима, додаје наш саговорник.
Са друге стране, није било вероватно да ће Берлин одустати од подршке свом кадру у БиХ. Немачка не може тек тако да се одрекне Шмита; у САД се променио концепт функционисања политике, попут шок терапије; у Европи је у међувремену све остало исто.
„Ми смо имали неколико догађаја где је Америка задавала темпо, а ово је прва изјава која није у складу са тим. Све је супротно од онога што смо чули у Савету безбедности и на другим местима. Ово одступа од каскадног низа догађаја који су имали везе са Сједињеним Државама, а ово је изоловани европски случај, где су они и даље на истим позицијама, али питање је до када и по коју су цену спремни ту да остану“, објашњава Савић.
А када се ради о питању цене, наш саговорник наводи да би питање БиХ требало још мало више интернационализовати; тада би европској јавности било тешко објаснити како је могуће да у срцу Европе имате колонијалног управника једне државе који њоме влада по свом нахођењу.
Што се Републике Српске тиче, њени ставови остају непромењени, што су потврдили и српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић и заменик председавајућег Савета министара БиХ Сташа Кошарац – услов свих услова да би БиХ профункционисала у пуном капацитету је укидање Канцеларије високог представника (ОХР) и што скорији одлазак Кристијана Шмита из Сарајева.
Током неколико последњих година, иниституције Републике Српске и њени грађани навикли су да се носе са притисцима који стижу из Брисела, Берлина и са других страна, наводи Савић. Ради се о вољи људи да бране оно што је договорено Дејтонским споразумом, а Немачка би, према његовом мишљењу, као децензтрализована држава, требало да има разумевања за државу у којој влада слично уређење.
„Мислим да би требало да имају разумевања за те исте надлежности које ми желимо да сачувамо овде јер држава је таква да подразумева висок степен децентрализације, висок степен уважавања свих актера. Без тога нема БиХ“, поручује Савић.
Погледајте и: