Јапану је било законом забрањено да има носач авиона па су га преквалификовали у „носач хеликоптера“ што је био први корак у ремилитаризацији, додаје Млакар.
Директна претња Кини
„Јапан који креће са извозом наоружања и војне опреме је друга ставка, а трећа ставка јесте експанзија према Кини, односно постављање противбродских ракета домета преко сто километара на три кључна острва, удаљена око 150 километара од обале Тајвана. То је директна претња и Кина се у својој ноти позвала на 'заборављени' члан 53 Повеље Уједињених нација који даје суверено право земљама победницама из Другог светског рата да интервенишу и без сагласности Уједињених нација ако држава поражена у рату постане претња по безбедност. Тај члан су многи заборавили и нико га није поменуо када је Пекинг послао своје чувено саопштење.“
Јапан као главни експонент САД
Према Млакару, Јапан је у последње време заоштрио ратничку реторику због тога што је, пре свега експонент политике Сједињених Америчких Држава на подручју Југоисточне Азији.
„То се уклапа у планове Вашингтона с тим што САД сматрају Јапан кључним фактором. И кад је Доналд Трамп био у посети Јапану један од главних елемената било је управо јачање јапанског војног фактора на Пацифику као главне противтеже 'кинеској претњи'. С обзиром да је Јапан једина земља, после САД, која има аспирације обнове морнарице и градње носача авиона то нам довољно говори. Јапан се генерално већ дуже време припрема и јача морнарицу у оквиру офанзивних компоненти и развија офанзивну компоненту оружаних снага a ту експанзију правда обуздавањем и сузбијањем Кине.“
Према Млакару, Јапан има једну од најозбиљнијих морнарица на Пацифику и једну од најјачих подморничарских флота, али нема нуклеарне подморнице ни нуклеарно наоружање за разлику од Кине.
Све извеснији конфликт Јапана и Кине
Кина и Јапан су приближно слични по војном арсеналу, али Кина предњачи по броју носача авиона и по квалитету морнаричких компоненти, додаје Млакар.
„Тако да је постало скоро сасвим реално и извесно да ће доћи до конфликта и нарушавања равнотеже моћи. Зато и Кина са Русијом проиграва стратегију контроле ваздушног простора и поморских вежби које се односе пре свега на подручје деловања непријатељског окружења а то су морнарице САД и Јапана. Притом, не треба заборавити да Русија има нерешен проблем Курилских острва са Јапаном и да је Јапан више пута имао агресивне намере према Русији, посебно од почетка Специјалне војне операције и увођења санкција. Истина, економски фактор ипак надјачава милитаристички али у Јапану се тај милитаристички фактор полако буди. И то ствара зебњу и код Кинеза, и код Русије. Пре свега код Кинеза с обзиром на њихова искуства са Јапаном и јапанским милитаризмом“, закључио је Млакар.
Након вести да је јапански министар одбране Шињиро Коизуми најавио могућност размештања ракета на острву Јонагуни, свега стотинак километара од кинеског острва Тајван, аналитичари у Кини оштро су осудили тај корак као потез који ће додатно распламсати већ нестабилну ситуацију.
У Пекингу истичу да су односи две земље већ довољно затегнути због ратоборних изјава премијерке Санае Такаичи, а могућност да Јапан размести ракете у близини Тајвана сигнал је да садашња јапанска влада наставља курс конфронтације који може додатно погоршати околности у том делу света.
Погледајте и: