Док се процењује да Сунчев систем кружи око центра Млечног пута брзином од око 792.000 километара на сат, а сама галаксија путује брзином од око 2,1 милион километара на сат, међународни тим научника дошао је до открића које би могло да промени наше разумевање свемира, пише ScienceAlert.
Анализа удаљених радио-галаксија указује на то да се крећемо знатно брже, а ова контрадикција, како истраживачи наводе, има „дубоке космолошке импликације“. Њихово откриће доводи у питање дуго прихваћено начело да наш положај у свемиру није ни по чему посебан.
„Наша анализа показује да се Сунчев систем креће више од три пута брже него што предвиђају тренутни модели“, каже главни аутор Лукас Беме, астрофизичар са Универзитета у Билефелду у Немачкој. „Овај резултат јасно противречи очекивањима заснованим на стандардној космологији и приморава нас да преиспитамо наше досадашње претпоставке.“
Трагови у радио-таласима
Беме и његове колеге свој закључак засновали су на анализи расподеле радио-галаксија. То су галаксије које емитују снажне радио-таласе – врсту зрачења која може да продре кроз свемирску прашину и гас, доносећи нам кључне информације о удаљеним објектима које иначе не бисмо могли да видимо.
Посматрањем довољно великог броја таквих галаксија могуће је уочити суптилну неравнотежу узроковану нашим кретањем. Тај ефекат, познат као дипол броја извора, огледа се у томе да се у смеру нашег кретања привидно налази нешто више галаксија него иза нас.
Неочекивани резултати
Користећи податке са три радио-телескопа, укључујући и оне са европске мреже ЛОФАР која је спровела најдубље радио-истраживање до сада, научници су применили и нови статистички приступ. Тако су успели прецизније да измере такозвани космички радио-дипол.
Резултати су били изненађујући. Дипол који су открили био је 3,7 пута израженији него што предвиђа стандардни модел свемира, а одступање је прелазило пет сигма – статистичку меру која указује на изузетно високу поузданост открића.
Преиспитивање темеља космологије
Ово откриће директно доводи у питање стандардни модел, који објашњава историју свемира од Великог праска. Једна од основних претпоставки тог модела је космолошко начело, које тврди да је материја, посматрана на довољно великој скали, равномерно и хомогено распоређена. Другим речима, наше место у свемиру не би требало да буде посебно нити да нам пружа јединствену перспективу.
„Ако се наш Сунчев систем заиста креће овако брзо, морамо да преиспитамо основне претпоставке о великој структури свемира“, појашњава коаутор Доминик Ј. Шварц, космолог са Универзитета у Билефелду.
„Алтернативно, расподела самих радио-галаксија можда је мање равномерна него што смо веровали“, додаје Шварц.