То се дешава око 50. године живота јер након те доби путања којом наша ткива и органи пропадају постаје знатно стрмија него у претходним деценијама. Истраживање, засновано на анализи протеина у људском телу, показало је да су крвни судови међу првима који показују знаке убрзаног старења, пише Science Alert.
„На основу промена протеина повезаних са старењем, развили смо протеомске сатове старости специфичне за ткива и карактерисали путање старења на нивоу органа“, пише тим предвођен научницима из Кинеске академије наука.
„Временска анализа открила је тачку преокрета старења око 50. године, при чему су крвни судови ткиво које рано стари и изразито је подложно старењу.“
Како су дошли до открића?
Иако људи живе знатно дуже од већине сисара, то долази уз цену пада функције органа и повећаног ризика од хроничних болести. Како бисмо боље разумели тај процес, научници су истражили како се протеини у различитим ткивима мењају с временом.
Анализирали су 516 узорака из 13 различитих ткива прикупљених од 76 донатора органа узраста од 14 до 68 година. Узораци су обухватали седам телесних система, укључујући кардиоваскуларни, пробавни, имунолошки и респираторни систем. Тим је створио каталог протеина и пратио како се њихове количине мењају с годинама донатора.
„Наша открића постављају темеље за разумевање људског старења на нивоу система кроз призму протеина“, написали су истраживачи у свом раду.
Који органи најбрже старе?
Упоређујући своја открића са базама података о болестима, научници су утврдили да се експресија 48 протеина повезаних са болестима, попут кардиоваскуларних болести, фиброзе ткива и масне јетре, повећава с годинама. Најоштрије промене забележене су у раздобљу између 45. и 55. године живота.
У том периоду многа ткива се значајно мењају, а најизраженије промене дешавају се у аорти, главној артерији која преноси крв из срца. Значајне промене показале су и слезина и панкреас, орган кључан за производњу ензима и хормона.
Потврда на мишевима
Да би тестирали своја открића, истраживачи су изоловали протеин повезан са старењем из аорте мишева и убризгали га младим мишевима. Третиране животиње показале су смањену физичку изведбу, слабију снагу, издржљивост и координацију у поређењу са контролном групом.
Ова студија надопуњује ранија истраживања. На пример, рад америчког тима указао је на још два врхунца старења, око 44. и 60. године, повезана с променама у метаболизму и функцији различитих органа. Нова открића потврђују да је људско старење сложен процес који укључује различите телесне системе.
Разумевање како и када старење утиче на одређене делове тела могло би помоћи у развоју циљаних медицинских интервенција.
„Ови увиди могу олакшати развој циљаних интервенција за старење и болести повезане са старењем, отварајући пут побољшању здравља старијих одраслих особа“, закључују аутори студије објављене у часопису Cell.
Погледајте и: