На то у емисији Енергија Спутњика указује финансијски консултант Владимир Васић.
Када за 13.000 запослених у НИС-у нису доступне банкарске услуге, па у питање долази и то како ће им бити исплаћивана плата , то онда значи да су у проблему њихове породице, читав један град од око 40.000 становника, попут Сомбора, или Пожаревца.
Гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић је ових дана упознала јавност са тиме да је наша централна банка добила упозорење о могућности увођења секундарних санкција због НИС-а које, како је рекла, значе блокаду свих плаћања.
Она је напоменула да је од америчког ОФАК-а тражено прецизније објашњење најављене мере, али да одговор нису добили.
Васић каже да санкције, како год се оне звале, примарне, секундарне, на крају највише утичу на обичног човека. Некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије, који је годинама радио у банкарском сектору, додаје да не брине за банке које сигурно себи неће дозволити изложеност ризику санкцијама због пружања услуга НИС-у.
Секундарне санкције већ делују
Он напомиње да је наш финанијски сектор 80 одсто у рукама банака чији су оснивачи негде на западу и за очекивати је да такве банке због својих лиценци, статуса, репутације, поштују одлуке земаља одакле долазе, одакле су оснивачи.
„Ми и сада већ имамо проблем код НИС-а. Давања кредита, давања гаранција и свега онога што је у домену финансијског сектора, до јуче су издашно подржавали, али оног тренутка кад је дошло до најаве санкција, већ су полако почели да коче, односно смањују активност кредитирања, давања гаранција и свега осталог“,истиче Васић.
И без увођења секундарних санкција оне су практично делом већ заживеле у пракси када је у питању већина банкарских услуга. Васић сматра да Народна банка Србије вероватно већ размишља о начину на који да се људима запосленим у НИС-у исплати плата. Увек се, каже, нађе неко решење.
У оваквим ситуацијама када ни НБС није добила конкретан одговор на питање упућено америчком ОФАК-у шта би све подразумевале секундарне санкције, многи посезају за логиком боље спречити негио лечити. Тако, предострожности ради, заправо уводе сами себи санкције, каже Васић.
У то су се уверили и запослени у Спутњику Србија, медију са руским капиталом, који није на удару санкција, али већ неко време у банкама са западним капиталом, у чијим је рукама 90 одсто банкарског тржишта, нису могли да добију ниједну од услуга, од продуженог минуса, до потрошачког кредита, о стамбеном и да се не говори. Ових дана су морали и да траже банке где ће отворити текући рачун како би могли да приме плату, јер су им старе отказале сарадњу без икаквог званичног објашњења.
Без утицаја на клијентелу банке
На питање колико Народна банка Србије као регулаторно тело може да утиче на ту ситуацију, поготово што банке, где год да им је оснивач, морају да поштују овдашње прописе, он каже да она нема велике могућности.
„Банкарски сектор је у неком делу бирања клијената, било физичких или правних лица, заправо независан и само је питање да ли банка жели вас за клијента или вас не жели. Дешавало се да ви заправо будете клијент и да вам се банка после неког времена захвали и каже да не жели да будете више њен клијенти, тако да ту Народна банка Србије не може да утиче. На оно што Народна банка Србије може да утиче, то је пре свега код физичких лица која морају да имају тај минимум, односно текући рачун да ви можете примати уплате и да подижете новац. То је негде оно што банке морају да испоштују“, каже некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије.
Он напомиње да је последњих година неколико политика банака усвојено на глобалном нивоу које заправо подразумевају одговоре на доста питања на основу којих одређени сектори у банкама проверавају да ли сте за њу подобан клијент или не. У појединим ситуацијама када цене да штите постојећи бизнис некима отказују гостопримство.
Васић не сматра да би секундарне санкције могле битно да се одразе на пословање банака, па ни због тога што би остале без толико клијената из НИС-а. Код нас , како напомиње, послује 19 банака, али више од 90 одсто банкарског тржишта је у рукама 8-9 банака, системских, великих банка, које имају од пар стотина хиљада па и око милион клијената.
Питање може ли и НБС под санкције
Оне, како објашњава, имају довољно својих резерви јер су у последњих десет година овде имале натпросечну профитабилност. Док је у Европи стопа повраћаја на уложени капитал око 13-14 одсто, код нас је 20-21 процената.
Он, међутим, указује, на могући проблем.
„Oнo што је сад битно je да ли наша Народна банка Србије може да буде под такозваним секундарним санкцијама. То је сад стратешко питање које се опет тиче свих нас, јер Народна банка Србије врло вероватно девизне резерве држи у добром делу земаља одакле се заправо практично и уводе санкције“, каже Васић.
Он подсећа да је добро што смо све наше златне резерве вратили у Србију, али и верује да имамо новац на рачунима у иностранству, да на западу имамо и првокласне хартије од вредности. Уколико, међутим, немате могућност да располажете тим девизним резервама, можете се суочити са угроженом стабилношћу, истиче саговорник Спутњика.
Утицај на економију Србије
Васић указује и на додатно дејство секундарних санкција.
„Када се то деси, онда имате тај утицај на економију Србије. И светска економија функционише на томе да ви мало више трошите него што зарађујете, јер на тај начин покрећемо точак унапред. То је сад питање како онда делују те секундарне санкције. Оне онда могу да делују индиректно и на мене који немам никакве везе са НИС-ом или неком банком“,каже овај финансијски консултант.
Неизвесност код људи аутоматски изазива опрез и мању потрошњу, мању тражњу, она утиче на смањење производње, то опет на мање пуњење буџета и то се на крају одржава на све нас, оценио је Васић у емисији Енергија Спутњика.